Tuga nakon spontanog pobačaja – šta s njom?

Zašto dolazi do spontanih pobačaja?

Spontani pobačaj je preuranjeno rođenje ili gubitak fetusa do 24. nedelje trudnoće. U većini slučajeva njegov uzrok je nepoznat, može da bude genetski ili izazvan različitim infekcijama u organizmu, virozama, stresom, trombofilijom (o čemu više možete pročitati OVDE)…

Spontani pobačaji su češći u prvim nedeljama trudnoće i znatan broj žena ne bude svestan ni trudnoće, a samim tim ni pobačaja. No, nije uvek to slučaj. Prema statistikama Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” blizu 4000 trudnoća godišnje ima nepovoljan ishod, a od toga oko 1200 trudnoća se završi spontanim pobačajem. Jasno je da veliki broj parova, ali pre svega žena, mora da se bori sa ovim gubitkom.

Prvi šok zbog gubitka ploda i njegove posledice

“Žao mi je, ali ne čujem otkucaje srca. To nije dobar znak!” – ove reči su kao jak udarac u stomak!
Saopštiti trudnici da s plodom nešto nije u redu i da se trudnoća neće održati izuzteno je teško. U trenutku kada mozak obradi informaciju i prevede nam značenje, osećamo doslovno i fizički, ali i bol u duši. Hiljadu misli se roji u glavi. Od neopisive tuge kakvu nikad pre nismo osetili, pa do osećaja krivice jer počinjemo da optužujemo sebe. Govorimo sebi da se nismo dovoljno dobro pripremile za trudnoću, da se nismo dovoljno čuvale, brinule o sebi. Optužujemo svoje telo, tražimo mu mane.

S druge strane, ni iz okoline ne dolazi adekvatna podrška. Neretko i doktori koji saopšte tu vest ne dozvoljavaju pacijentkinji da ispolji svoja osećanja. Govore joj da se smiri, da ne plače, da se sve desilo s razlogom i da je tako bolje. A mi ne želimo da se smirimo. Želimo da plačemo na sav glas i volele bismo da tu potrebu i drugi razumeju.

Neretko i naši partneri, majke, prijateljice, u cilju da nas uteše, izgovaraju fraze poput “nije strašno, mlada si, probaj ponovo, biće bolje”, a ne shvataju da nama jeste strašno, da mi želimo da nam bude dozvoljeno da osećamo strah, nevericu, bes, da nam je potrebno da tugujemo. Jer potiskivanje tako snažnih emocija dovodi do drugih problema.

Ako ne dozvolimo sebi da proživimo osećanja i iskreno tugujemo, sve te emocije će se preliti u neku drugu oblast života i mogu izazvati psihosomatske probleme, hipohondriju i na kraju depresiju. Na sve to, razvijamo i veliki strah od naredne trudnoće. Da li će se ovakav nemio događaj ponoviti? Kako ćemo uspeti da se izborimo s tim? Da li ćemo ikad uspeti da se izborimo sa ovim osećanjima i problemom?

Kako preboleti spontani pobačaj?

Važno je da ne lažete sami sebe. Spontani pobačaj je jedan od onih životnih događaja koji ostavlja trag na nama i koji ne možemo zaboraviti. Možemo samo da ga prihvatimo i živimo s njim. Niko nam ne može reći koliko će nam vremena biti potrebno za to. Mnogo je i do naših ličnosti, našeg okruženja i okolnosti u kojima se nađemo. U svakom slučaju, vreme leči, to nije samo fraza.

Poseta psihologu sve manje je tabu i u našem društvu i to nas mnogo raduje. Treba da znate da je psiholog osoba školovana da vam pomogne i nije sramota potražiti takvu vrstu pomoći. Šta više, poželjno je.

Ukoliko ne možete priuštiti sebi psihoterapije, okrenite se prijateljima i porodici. Govorite iskreno i otvoreno šta od njih očekujete, jer oni ne znaju uvek kako da vam priđu, a da vas pritom ne povrede. Nekome prija i pomaže da detaljno prepričava šta se sve dogodilo, da sve iznova preživljava, jer ga to oslobađa. Nekome je to jako teško, kažite jasno ako se tako osećate.

Budite pažljivi prema sebi, razmazite sebe, imate pravo na to. Izlazite napolje, družite se, organizujte aktivnosti koje će vam okupirati pažnju. Prihvatite ruku koju vam bližnji pružaju, jer koliko god da su oni nespretni u svojoj želji da vam pomognu, ipak vam žele samo najbolje i žele da vas ponovo vide srećne i nasmejane.

A kako se tate nose s gubitkom ploda?

I za kraj, u čitavoj ovoj priči ne smemo zaboraviti ni tate! Tatu retko ko pita kako se oseća i nosi sa ovim gubitkom. Zaboravljamo da je i on izgubio isto, a da pritom pokušava da ostane hrabar i pribran kako bi partnerki bio najbolji oslonac. Posvetite vreme i pažnju i tatama, pomozite im da ostanu jaki kako bi bili prava podrška svojoj partnerki.

Zapamtite, život se nastavlja i nove šanse su pred vama, a nova trudnoća će biti najbolji lek!