Prezervacija fertiliteta kod onkoloških pacijenata | Zamrzavanje jajnih ćelija iz socijalnih razloga
Krioprezervacija predstavlja skup revolucionarnih tehnologija iz oblasti kriobiologije, kojim se ćelije i tkiva uspešno mogu zamrznuti na izuzetno niskim temperaturama koje omogućavaju zaustavljanje bioloških procesa, starenja i odumiranja ćelija. Što je još bitnije, naknadno, nakon perioda od više godina do više decenija, moguće je uspešno odmrzavanje, a da pri tome ćelije ne izgube svoju funkcionalnost.
Decenije naučnih otkrića, razvoja posebnih supstanci koje pomažu ćelijama da prežive ovaj proces, takozvanih krioprotektanata, kao i posebnih mehanizama zamrzavanja, koje funkcionišu na bazi vitrifikacije, doprineli su tome da se danas uspešno zamrzavaju i naknadno odmrzavaju uz visoku stopu preživljavanja gotovo sve ljudske ćelije, uključujući i one najosetljivije – jajne ćelije.
Danas je stopa preživljavanja čak i jajnih ćelija savremenim postupcima vitrifikacije dostigla više od 95% iako je pre nekoliko godina iznosila svega 20%.
O bezbednosti procedure govori činjenica da je trenutno skoro 40% dece koja se rađaju nakon postupaka vantelesne oplodnje svoj put započelo kao embrion koji je po oplodnji zamrznut i naknadno odmrznut metodama krioprezervacije. To ne govori samo o efikasnosti, već i o bezbednosti procedure, pošto je u navedenim situacijama zabeležena čak i niža stopa komplikacija u trudnoći.
Danas se uspešno krioprezerviraju gotovo svi tipovi ljudskih ćelija, uz rutinsko zamrzavanje spermatozoida, jajnih ćelija, embriona, kao i uspešno zamrzavanje celog tkiva testisa i jajnika u određenim indikacijama.
Prezervacija fertiliteta
Usled raznih patoloških stanja, a i socijalnih indikacija kada je određenoj osobi ili paru ugrožena reproduktivna funkcija pre nego što su uspeli da se ostvare u ulozi roditelja i kompletiraju svoje reproduktivne planove.
Poslednjih decenija zabeležen je, na žalost, porast učestalosti brojnih malignih bolesti koje pogađaju žene i muškarce u ranijem životnom dobu u toku reproduktivnog perioda. Optimistično je da se većina ovih bolesti (među kojima prednjači rak dojke, limfomi, leukemije, rak grlića materice i brojni drugi) danas uspešno leči ukoliko se bolest otkrije u ranoj fazi, ali će kao posledica bolesti ili njenog tretmana i upotrebe hemioterapije reproduktivna funkcija u većini slučajeva biti značajno oštećena, ako ne i onemogućena.
Sa druge strane savremeni kulturološki i sociološki trendovi često diktiraju odlaganje ostvarivanja roditeljstva za kasniju životnu dob. Treba ipak imati na umu da biološki časovnik nije napravljen po agendi ovih planova.
Pored navedenog, postoje i brojne nemaligne bolesti poput endometrioze, benignih tumora jajnika i njihovog operativnog tretmana, kao i genetski uslovljenog prevremenog iscrpljivanja funkcije jajnika, koji mogu dovesti do značajnog gubitka reproduktivne funkcije u mladom dobu pre ostvarivanja roditeljstva.
Teže oštećenje spermatogeneze kod muškaraca, poznatog ili nepoznatog porekla, kao posledica upala, tumora, trauma i brojnih drugih faktora (često nepoznatog uzroka) takođe ima tendenciju da se pogoršava i dovede do gubitka reproduktivne funkcije pre ostvarivanja roditeljstva.
U svim navedenim situacijama savremena medicina je dovela gotovo do savršenstva tehnike prezervacije plodnosti i velikog uspeha procedura – krioprezervacije jajnih ćelija, tkiva jajnika, spermatozoida, kao i embriona pomoću upotrebe savremenih metoda vitrifikacije.
Ovo je danas standard za za pristup osobama sa navedenim problemima i smatra se neprihvatljivo da neko ne bude informisan ili mu ne bude pružena mogućnost da sačuva plodnost u situacijama kada se suočava sa potencijalonim ugrožavanjem reproduktivne funkcije.
