Neuspeli pokušaje vantelesne oplodnje – objašnjenje i ispitivanja

Neuspeli pokušaji vantelesne oplodnje prdstavljaju izvor ogromne frustracije kako za pacijente, tako i za ceo IVF tim. Iako je šansa za uspeh IVF ciklusa dobra i dostiže i preko 50% u određenim situacijama, ova procedura i dalje nije “čarobni štapić” i određen procenat pacijenata neće uspeti iz prvog ili čak nekoliko pokušaja.

Posebni klinički termin predstavljaju rekurentni neuspeli pokušaji, čija definicija nije ujednačena, zavisi ne samo od broja pokušaja već i od broja i kvaliteta vraćenih embriona tom prilikom, i u našim uslovima se smatra da je to situacija u kojoj ne dolazi do trudnoće ni nakon 2 ciklusa IVF u kojima smo imali kvalitetne embrione uz vraćanje više od jednog embriona.

Najčešći razlog za neupseh leži u neadekvatnoj genetskoj konstituciji embriona koji je mogao imati i morfološki uredan nalaz. Veruje se da je u preko 80% slučajeva neuspeha krivac hromozomski neispravan embrion. Činjenica je da nakon 35 godine života žene šansa za ovu pojavu kreće da raste tako da su nakon 40 godine žene čak i do 90% embriona genetski neispravni.

Kako bismo prevenirali ovu pojavu u ovim slučajevima možemo predložiti pacijentu preimplantacioni genetski skrining embriona na broj hromozoma (PGS), čime možemo osigurati transfer samo genetski ispravnih embriona i poštedeti par trauma koju neuspeh nosi.

U preostalih 20% slučajeva neuspeha kao glavni krivac smatra se neprijemčivost materice za prijem embriona, i postoje određeni poremećaji koji kod žene mogu dodatno doprineti ovome, a koji se ne ispituju u okviru standardne dijagnostike steriliteta.

Ovi poremećaji zahtevaju dodatnu dijagnostiku pre narednih pokušaja VTO kako bi se eventualno dijagnostikovali, i naknadno lečili čime se očekuje veća šansa za uspeh u narednim ciklusima.

Poremećaji koje ispitujemo u ovim situacijama su:

• Hematološki i imunološki uzroci, uz posebnu sklonost ka stvaranju tromba (trombofilija) i mogućem kompromitovanju procesa implantacije i ishrane embriona,
• Ispituje se prisusutvo antifosfolipidnog sindroma (antikardiolipinska antitela), Lupus antikoagulans antitela, kao i brojni poremećaji iz grupe trombofilija poput abnormanog Faktor V Leiden, MTHFR Mutacije, Nedostatka protein C i protein S, PAI I, F II G20210A,
• Genetsko ispitivanje oba partnera uz mogućnost PGD i PGS,
• Endokrinološki poremećaj (kompletna funkcija štitne žlezde, prolaktina kao i reporduktivne osovine),
• Anatomski faktori (brojna patološka stanja u materici koja se dijagnostikuju i leče histeroskopski),