Pobačajem se smatra svaki završetak trudnoće pre navršene 20. nedelje trudnoće, i najčešće u 80% slučajeva dešava se u prvih 13 nedelja trudnoće. Pobačaj može biti spontan ili indukovan u određenim patološkim stanjima od strane majke ili ploda.
Najčešće se pobačaj dešava u prvom tromesečju, na samom početku trudnoće, i neretko se viđa takozvani “missed abortus”, kada se konstatuje da bebino srce ne kuca, iako do samog pobačaja još nije došlo.
Pobačaji su veoma česta stvar u ljudskoj populaciji i javljaju se u čak 10-20% svih trudnoća. Veći broj žena nije ni svesna da u situacijama kada im je menstruacija kasnila po nekoliko dana ili nedelja u pozadini svega bio rani pobačaj.
Najčešći razlog pobačaja su genetske abnormanosti ploda, koji nije imao adekvatan broj hromozoma, i stoga nije imao potencijal za pravilan razvoj i život, te se na njih gleda kao fenomen "prirodne selekcije".
Iako traumatično iskustvo za ženu i par, pobačaji, ako se jave izolovano, samo jednom do dva puta, ne predstavljaju razlog za brigu o reproduktivnom zdravlju i trebalo bi ih posmatrati samo kao neuspešan ciklus u pokušaju pravljenja bebe. Situacija u kojoj se pobačaji javljaju tri i više puta uzastopno se naziva habtualni pobačaj i ovde, u pozadini svega ponekad postoje određeni zdravstveni problemi kod roditelja koji zahtevaju dodatna ispitivanja i adekvatan tretman u budućnosti, kako bi se rizik od pobačaja u narednim trudnoćama smanjila.
Ipak, i u ovim situacijama sam uzrok pobačaja najčešće ostaje nepoznat i pripisuje se jednostavno genetskim nepravilnostima ploda, a od najpoznatijih poznatih uzroka smatraju se povećana sklonost stvaranju tromba, tzv.trombofilije i drugi hematološki i imunološki uzroci, kao i nepravilnosti same materice.
Svakako da poznati faktori rizika, pušenje, neadekvatna ishrana i određeni zdravstveni problemi, infekcije i upotreba lekova u ranoj trudnoći mogu povećati rizik za pobačaj. Ipak, osim urednog života, dobrog zdravstvenog stanja pri ulasku u trudnoću i redovnih kontrola, malo je intervencija koje mogu smanjiti njihovu učestalost kada se uzme u obzir njihov uzrok i priroda.
Dodatno, šansa za pobačaj drastično raste sa godinama majke, pogotovo nakon 35. i 40. godine života usled povećane stope genetski nepravilnih jajnih ćelija koje se javljaju u navedenim situacijama. Starija životna dob oca u daleko manjoj meri doprinosi ovome. Stoga je i najdelotvorniji način za smanjenje rizika za pobačaj, ukoliko je izvodljivo, planirati trudnoću i rađanje u ranijoj životnoj dobi majke, optimalno pre 35. godine života.
U budućnosti se za najupornije slučajeve pobačaja predlaže se postupak vantelesne oplodnje i preimplantacionog genetskog skrininga ploda (PGT), gde bi se u jednom ciklusu moglo dobiti više embriona, koji bi se potom genetski analizirali, i u matericu žene vraćali samo oni embrioni za koje znamo da imaju uredan broj hromozoma.
Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate.
