Porođaj

Porođaj je svakako najdramatičniji momenat naših života i svakako kruna i cilj svake trudnoće. Svi strahoci, nadanja i zebnja sažimaju se u jedinstvenom danu kada na svet dočekujemo novi život, i kada prethodni meseci dobijaju svoje veliko finale.

U medicinskom smislu porođaj se definiše kao izlazak bebe i posteljice iz materice nakon navršene 24 ili po novijim stavovima 20 nedelja trudnoće. Ovo je ujedno i najrizičniji period po majku i bebu u celom toku trudnoće i period kada čak i u odsustvu bilo kakvih komplikacija u prethodnom toku trudnoće postoje broniji rizici i nedoumice koji moraju biti prevaziđeni kako bi se došlo do cilja, rađanja zdravog potomstva i bezbednosti po majčino zdravlje.

Iako trnovit i rizičan, porođaj je ujedno i prirodan i fiziološki proces i to bi uvek trebalo imati na umu kada se pripremamo za ovaj nesvakidašnji čin.

Brojne opasnosti koje okružuju sam čin porođaja su u prošlosti u značajnom procentu ugrožavale život i majke i ploda, i napredak medicine se možda i najviše ogleda u povećanju bezbednosti porođaja po majku i bebu pošto su danas ozbiljne komplikacije svedene da istorijski minimum, ali i dalje nisu iskorenjene i na žalost uprkos svim naporima verovatno nikada neće ni biti.

Savremeno vođenje trudnoće i porođaja trebalo bi da ohrabri trudnice i ulije im sigurnost u ovaj čin. Brojne pripremne tehnike, posete školama za trudnice, psihofizička pripreme za porođaj dodatno doprinose sigurnosti i uspešnom ishodu i aktivnosti su koje se više ne go preporučuju kako bi se našao idealan odnos između straha od nepoznatog, straha po svoj i život bebe, ali i uzbuđenja i sreće koje rođenje deteta nosi.

Iako su aktuelne i popularne, naročito u medijima, brojne terorije i opcije za porođaj, svi dokazi ukazuju da je on najbezbedniji ukoliko se obavlja u bolničkim uslovima, pod nadzorom zdravstvenih radinika, kako bi se blagovremeno moglo intervenisati u slučaju potrebe.

Opšta podrška porodice, okoline, prisustvo oca na porođaju, svakako su poželjni ali organizacioni i logistički kapaciteti našeg zdravstvenog sistema na žalost ne nude ovu mogućnost rutinski.

Iako čin porođaja predstavlja jedan od najzahtevnijih i najbolnijih iskustava u životu žene, trebalo bi mu pristupati sa što više podrške prema majci i bebi, i kreirati najprirodniji i najkomforniji bezbedni ambijent za njih.

Puno je mitova, zabluda i dilema oko samog porođaja koje neretko izazivaju veliki strah, nelagodu i zbunjenost trudnice i sve trudnice trebalo bi da sve brige i pitanja oko porođaja detaljno prodiskutuju sa lekarom koji im "vodi" trudnoću, kako bi što pripremljenije i informisanije ušle u porođaj i obezbedile najbolje moguće iskustvo i ishod. Poslednji mesec trudnoće, a pogotovo poslednje nedelje svakako su najbolji period da se o navedenim brigama razmišlja i razgovara.

Sam čin porođaja se deli na prirodni, vaginalni porođaj, sa ili bez upotrebe epiduralne analgezije ili operativni porođaj carskim rezom, i iako određeni zdravstveni sistemi nude opciju izbora tipa porođaja od strane majke, naravno nakon detaljne konsultacije sa lekarom, u našem zdravstvenom sistemu odluka o tipu porođaja se donosi na osnovu medicinskih indikacija, a ne na osnovu želje roditelja.

Ipak to ne znači da se želje roditelja ne uzimaju u obzir, već da je naša dužnost da u toku vođenja trudnoće razvijemo odnos poštovanja i razumevanja koji na kraju rezultuje zajedničkom odlukom pacijenta i lekara, ali na osnovu validnih informacja.