Prirodan porođaj | Carski rez | Epiduralna analgezija | Seks u trudnoći | Ishrana u trudnoći | Ponašanje u trudnoći
Porođaj je svakako najdramatičniji momenat naših života, ali i kruna i cilj svake trudnoće. Svi strahovi, nadanja i zebnja spajaju se u jedinstvenom danu kada na svet donosimo novi život, i kada prethodni meseci dobijaju svoje veliko finale.
U medicinskom smislu porođaj se definiše kao izlazak bebe i posteljice iz materice nakon navršene 24. ili po novijim stavovima 20. nedelja trudnoće. Ovo je ujedno i najrizičniji period po majku i bebu u celom toku trudnoće i period kada čak i u odsustvu bilo kakvih komplikacija u prethodnom toku trudnoće, postoje brojnii rizici i nedoumice koji moraju biti prevaziđeni kako bi se došlo do cilja, rađanja zdravog potomstva i bezbednosti po majčino zdravlje.
Iako trnovit i rizičan, porođaj je ujedno i prirodan i fiziološki proces i to bi uvek trebalo imati na umu kada se pripremamo za ovaj nesvakidašnji čin.
Brojne opasnosti koje okružuju sam čin porođaja su u prošlosti u značajnom procentu ugrožavale život i majke i ploda, i napredak medicine se možda i najviše ogleda u povećanju bezbednosti porođaja po majku i bebu pošto su danas ozbiljne komplikacije svedene da istorijski minimum, ali i dalje nisu iskorenjene i nažalost uprkos svim naporima verovatno nikada neće ni biti.
Savremeno vođenje trudnoće i porođaja trebalo bi da ohrabri trudnice i ulije im sigurnost u ovaj čin. Brojne pripremne tehnike, posete školama za trudnice, psihofizička pripreme za porođaj dodatno doprinose sigurnosti i uspešnom ishodu. To su aktivnosti koje se preporučuju kako bi se našao idealan odnos između straha od nepoznatog, straha za svoj i život bebe, ali i uzbuđenja i sreće koje rođenje deteta nosi.
Iako su aktuelne i popularne, naročito u medijima, brojne terorije i opcije za porođaj, svi dokazi ukazuju da je on najbezbedniji ukoliko se obavlja u bolničkim uslovima, pod nadzorom zdravstvenih radinika, kako bi se blagovremeno moglo intervenisati u slučaju potrebe.
Opšta podrška porodice, okoline, prisustvo oca na porođaju, svakako su poželjni, ali organizacioni i logistički kapaciteti našeg zdravstvenog sistema nažalost ne nude ovu mogućnost.
Iako čin porođaja predstavlja jedan od najzahtevnijih i najbolnijih iskustava u životu žene, trebalo bi mu pristupati sa što više podrške prema majci i bebi, i kreirati najprirodniji i najkomforniji ambijent za njih.
Puno je mitova, zabluda i dilema oko samog porođaja koji neretko izazivaju veliki strah, nelagodu i zbunjenost trudnice. Sve brige i pitanja oko porođaja, trudnica bi trebalo da prodiskutuje sa lekarom koji joj vodi trudnoću, kako bi što pripremljenije i informisanije ušla u porođaj i obezbedila najbolje moguće iskustvo i ishod. Poslednji mesec trudnoće, a pogotovo poslednje nedelje su najbolji period da se o navedenim brigama razmišlja i razgovara.
Sam čin porođaja se deli na prirodni, vaginalni porođaj, sa ili bez upotrebe epiduralne analgezije ili operativni porođaj carskim rezom. Iako određeni zdravstveni sistemi nude opciju izbora tipa porođaja od strane majke, naravno nakon detaljne konsultacije sa lekarom, u našem zdravstvenom sistemu odluka o tipu porođaja se donosi na osnovu medicinskih indikacija, a ne na osnovu želje roditelja.
Ipak, to ne znači da se želje roditelja ne uzimaju u obzir, već da je naša dužnost da u toku vođenja trudnoće razvijemo odnos poštovanja i razumevanja koji na kraju rezultuje zajedničkom odlukom pacijenta i lekara, ali na osnovu validnih informacija.
