Preeklampsija predstavlja jednu od težih komplikacija u trudnoći, koja je odgovorna za veliki deo neželjenih ishoda trudnoće kako po plod, tako i po zdravlje majke.
Preeklampsija pripada grupi poremećaja koji se zovu hipertenzivni poremećaji u trudnoći, odnosno povećanju vrednosti krvnog pritiska kod trudnice.
Hipertenzivni poremećaj u trudnoći je u najvećem broju slučajeva blag i završava se samo na skoku pritiska koji se može regulisati odgovarajućim lekovima, ali u određenom procentu slučajeva, uprkos primenjenoj terapiji razvija se sindrom preeklampsije, u kome dolazi do povećanog oticanja, nekontrolisanog skoka krvnog pritiska, poremećaja rada bubrega koji sve više gube sposobnost da sprečavaju gubitak proteina, kao i oštećenju krvnih sudova sa posledičnim oštećenjem ključnih organa poput jetre, bubrega, mozga i drugih vitalnih organa.
U najtežim slučajevima dolazi i do neuroloških napada manifestovanih kao epileptični napad usled oticanja mozga i tada se navedeno stanje naziva eklampsija.
Preeklampsija takođe može biti blaža ili teža i u najtežim slučajevima život žene može biti ugrožen, s obzirom na to da je ovo jedan od vodećih uzroka maternalne smrti u trudnoći. U većini slučajeva jedini efikasan tretman je hitno završavanje trudnoće indukcijom porođaja ili carskim rezom.
Iako se preeklampsija javlja tek u drugoj polovini trudnoće, uzrok preeklampsije iako nedovoljno poznat, najverovatnije leži u najranijem periodu trudnoće, u momentu usađivanja embriona u matericu i načina na koji se tada ćelije porekla embriona usade u kvrne sudove majke, kada se stvara osnov za dalje patološko lučenje određenih susptanci iz posteljice koje i izazivaju sve navedene probleme.
Bez obzira na to što uzrok bolesti nije apsolutno poznat, poznati su brojni faktori koji doprinose njenoj većoj učestalosti, kao i ranijem pojavljivanju u trudnoći i težom kliničkom slikom. To su pre svega gojaznost, pušenje, neadekvatna ishrana, preveliki unos soli, prethodno povišen krvni pritisak, problemi sa spavanjem kao što su „sleep apnea“ i brojni drugi.
Takođe, danas postoje određeni dijagnostički testovi kojima se još u ranoj trudnoći može predvideti pojava preeklampsije i blagovremeno preduzeti mere za borbu sa ovim ozbiljnim problemom.
Primer preeklampsije naglašava bitnost i neophodnost odgovornog odnosa prema zdravlju trudnice u trudnoći i naročito pre trudnoće pošto se ovim merama možda i najviše može uticati na njenu pojavu.
Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate.
