Rano otkrivanje karcinoma dojke je od presudne važnosti, jer pravovremeno otkrivanje bolesti pruža puno veću mogućnost za izlečenje, kao i za višegodišnje preživljavanje. Sve ostale bolesti dojke imaju manji zdravstveni značaj. Glavni faktori rizika za nastanak karcinoma dojke su ženski pol (neuporedivo ređe se može javiti karcinom dojke i kod muškaraca), uzrast posle 35 godina, rana prva menstruacija, kasna menopauza, žene bez porođaja, kasna prva trudnoća (posle 30. god), dijagnostikovan karcinom dojke kod rođake u prvom kolenu (majka, sestra, ćerka).
Dojke su parne mlečne žlezde sastavljene od plemenitog žlezdanog tkiva, vezivnog, masnog tkiva, krvnih i limfnih sudova, nerava i kože. Žlezdani režnjevi se završavaju izvodnim kanalima (8 – 20 velikih izvodnih kanala) koji se otvaraju na bradavici. Mlečni nabor se diferencira u petoj nedelji trudnoće i on se proteže celom dužinom od pazušne jame, preko prednjeg trbušnog zida do preponske regije, te se nekad dešava da ne dođe do regresije tkiva duž ove „mlečne linije“ pa se na tom putu ponekad mogu naći dopunsko žlezdano tkivo i čak i male bradavice iznad žlezde.
Početkom puberteta, pod uticajem hormona, nastaje uvećanje i sazrevanje tkiva. Zbog fluktuacije u nivou hormona razvoj dojki može biti asimetričan. Takođe može biti prisutna asimetrija i kod odraslih žena – češće u veličini i obliku dojki nego u veličini i obliku bradavica. Dojka je dinamičan organ koji je stalno pod uticajem hormona, a definitivni razvoj dostiže u poslednjoj trećini prve trudnoće. Atrofične involutivne promene nastupaju značajno pre perimenopauzalnog perioda žene.
Brojni klinički nazivi mastopatija, ciste dojki, cistični mastitis, displazija i fibrocistična bolest dojki su u stvari nalazi koji su fiziološke promene tkiva i ne znače obavezno prisustvo bolesti i potrebe za zabrinutošću. Svakako periodično treba sprovoditi preventivne preglede i u najvećem broju publikacija se preporučuju samopregledi dojki jednom mesečno, klinički pregledi od strane lekara jednom godišnje uz ultrazvučne i mamografske preglede po preporuci lekara.
Preporučljivo je sprovoditi samopregled dojki oko nedelju dana nakon završetka menstruacije tj. 1-2 nedelje od početka menstruacije, a kod žena bez menstruacija izabrati neki datum u mesecu i raditi ga 1x mesečno od 20. godine života. Pregled se vrši detaljnim pregledom kože i bradavice u uspravnom položaju pred ogledalom sa rukama iza glave uz položaj lakta u stranu ili stavljanjem ruku na bokove i treba obratiti pažnju na uvlačenje, promenu boje, pojavu iscedka (naročito sukrvavog).
Palpatorni pregled treba obaviti u 2 položaja – uspravnom i ležećem, i pregledom obuhvatiti samu dojku, kao i regiju iznad i ispod ključne kosti i predeo pazuha. Sasvim su jednako dobri potezi u koncentričnim krugovima ili gore-dole, važno je da se ne propusti nijedna regija. Predeo bradavice se pipa jednim prstom u kružnom prelasku oko bradavice. Pri pregledu obratiti pažnju na prisustvo izraslina ili otoka, pojave bola ili iscedka pri blagom pritisku.
Sprovođenje skrininga karcinoma dojki značajno je doprinelo ranom otkrivanju, uspešnijem lečenju i dužem životu obolelih, a osim samopregleda i kliničkih pregleda u skrining spadaju i UZ pregled i mamografija. Preporuke su da se UZ radi jednom godišnje naročito kod mlađih žena čije su dojke većinom žlezdanog parenhima te su mamografski „gustog tkiva“, a kod žena preko 40 godina i mamografija. Kod starijih žena potrebno je na osnovu dotadašnjih nalaza napraviti raspored daljih pregleda.
Kod pacijentkinja sa podatkom o porodičnom opterećenju, mamografiju treba raditi 10 godina pre uzrasta u kom je rođaki dijagnostikovan karcinom. Uvek je dobro imati mogućnost poređenja i prethodnih nalaza, te se apeluje na pacijentkinje da na pregled donesu i prethodne nalaze.
Definitivna dijagnoza uočene promene se postiže citološkim pregledom punktata ili patohistološkim pregledom bioptata tkiva dojke.
Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate.