Prevremeni porođaj predstavlja vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta novorođenih beba u svetu. U prevodu, prevremeni porođaj je najčešći razlog zbog koga novorođene bebe ne prežive, ili ukoliko prežive bivaju suočene sa brojnim zdravstvenim problemima, i dugoročnim posledicama, poput oštećenja mozga, razvojnih poremećaja, slepila, disajnih problema i drugih.

Ovaj sindrom (prevremeni porođaj) i borba sa njim predstavlja najveći izazov za savremeno akušerstvo. Normalno trudnoća traje 40 nedelja od dana poslednje menstruacije. Prevremenim porođajem se smatra svaki porođaj pre navršenih 37 nedelja trudnoće, odnosno 3 nedelje pre termina, i on se dešava u oko 10% svih trudnoća. Granica između pobačaja i prevremenog porođaja je predmet kontroverzi, i stalno se pomera. Preporuke određenih međunarodnih tela su da se porođajem smatra završetak trudnoće čak nakon 20. nedelje trudnoće, odnosno rođenjem beba težine od 350 g, a ne više 24. nedelje ili bebe od 500 gtežine, što je bilo ranije.

Gestacijska starost, odnosno starost trudnoće u momentu porođaja je najbitniji faktor koji utiče na ozbiljnost stanja i prognozu za bebu. Napredak medicine je poslednjih decenija drastično poboljšao prognozu za dete u prevremenom porođaju, tako da danas viđamo čak i kvalitetno preživljavanje bez većih posledica dece rođene i sa 25 nedelja trudnoće, i težine svega 500 g.

Posledice svakako zavise od vremena kada do porođaja dođe, uz jedno prosto pravilo. Što je beba starija, njeni organski sistemi, a naročito pluća i mozak su zreliji i njena šansa za preživljavanje je veća, a rizik za dugoročne zdravstvene probleme manja. Tako se porođaji nakon 32. gestacijske nedelje danas smatraju bezbednim za dete, pošto većina dece (preko 95%, a čak i preko 98%) preživi bez težih posledica.

Sa druge strane, porođaj pre 28 nedelje trudnoće je izuzetno rizičan, pošto iako većina dece preživi, kod značajnog procenta njih mogu ostati trajne posledice – sekvele, poput cerebralne paralize, problem sa plućima, problem sa vidom i sluhom. Češće se javlja autizam, problemi sa učenjem, čitanjem, emocionalni ispadi. Bebe rođene pre 24. nedelje imaju jako malu šansu za preživljavanje, stoga je i primarni cilj boriti se za što duže iznošenje trudnoće, na vreme prepoznati simptome, smestiti porodilju u bolnicu u cilju pružanje adekvatne terapije na vreme.

Uzrok prevremenog porođaja je u većini slučajeva slučajeva nepoznat i može   od strane majke , bebe ili oboje. To dodatno otežava borbu sa problemom. Od poznatih uzroka su infekcije genitalnog trakta, koji  dovedu do prevremeno prsnuće plodovih ovojaka, anomalije materice i grlića, prevremeno  odlubljivanje posteljice,  slabost grlića usled prethodnih intervenvija na grliću, prerastegnutost materice zbog višeplodne trudnoće, zatim hronične bolesti trudnice kao hipertenzija, preeklampsija, šećerna bolest.

Postoje i drugi, dodatni, faktori  na koje se može uticati od strane trudnice i to su pre svega ostavljanje pušenja, alkohola, droge, adekvatna ishrana i borba protiv gojaznosti, ali i izbegavanje noćnog rada, rada sa većim fizičkim opterećenjem (podizanjem tereta težine veće od 15 kg i dr).

Simptomi i znaci koji nagoveštaju prevremeni porođaj uključuju ritmične kontrakcije materice koje se javljaju češće nego svakih deset minuta i traju više od 30 sekundi, curenje plodove vode iz vagine, krvarenje iz vagine, bolovi i pritisak u maloj karlici ili tup bol u donjem delu leđa. Ukoliko su ti simptomi prisutni potrebno je obratiti se nadležnom ginekologu ili se javiti u Porodilište na pregled.

Iako lekari danas na raspolaganju imaju brojne terapijske mere, oni su slabo delotvorni. Standardna procedura je davanje kortikosteroida radi sazrevanja pluća bebe, i ukoliko je trudnoća mlađa od 32 nedelje potrebno je ordinirati terapiju za zaštitu bebinog mozga, treba usporiti ili zaustaviti kontrakcije sa tokoliticima, lečiti infekciju ukoliko je izolovan uzročnik, predlagati majci mirovanje, mada dugotrajno ležanje u kevetu se ne preporučuje. Postavljanje serklaže se ne preporučuje rutinski samo u odredjenim situacijama. 

Ne postoji „čarobni štapić“, niti „održavanje trudnoće“ na način na koji mnogi ljudi to zamišljaju ili očekuju, i najveća korist u blagovremenom otkrivanju rizika je „kupovina“ barem malo vremena kako bi se dala terapija koja će povećati bebinu šansu za preživljavanje kada se prevremeni porođaj dogodi.

Finansiranje postupka IVF

Sopstveno finansiranje;
Nacionalni program VTO;
Crédit Agricole Srbija

IVF

Ključ uspeha dakle leži u visokoj posvećenosti i stručnosti svih aktera tima za VTO

Akcije i vesti

Posedujemo akreditaciju koja ocenjuje kvalitet rada na osnovu utvrđenih standarda.

Kontakt

Kontaktirajte nas za više informacija. Biće nam zadovoljstvo da odgovorimo na sva vaša pitanja.