Testovi ovarijale rezerve

Testovi ovarijalne rezerve predstavljaju sve dijagnostičke procedure kojima se procenjuje odnosno kvantifikuje stanje ovarijalne rezerve odnosno funkcionalnog kapacitet jajnika. Prosto rečeno ovo su svi postupci koje lekar sprovodi kako bi stekao uvid u stanje jajnika, i odredio najbolji terapijski plan za dalji tretman.

Testovi ovarijalne rezerve su osnov pristupa paru sa infertilitetom i bez njih je nemoguće pravilno dijagnostikovati nilečiti par. Oni su takođe osnov za kreiranje protokola stimulacije u postupku vantelesne oplodnje.

Postoje brojni testovi ovarijalne rezerve koji se primenjuju sa većom ili manjom preciznošću. Oni su bazirani na kliničkom pregledu, anamnestuičkim podacima, ali i na specifičnim ultrazvučnim pregledima i hormonskim analizama.

Većina ovih testova se međusobno dopunjuje, određeni testovi pokazuju veću ili manju preciznost i pravilo je da se koriste zajedno kako bi se stekla celokupna slika. Neki testovi su se tokom godina svakako izdvojili kao posebno precizni, i oni danas predstavljaju osnov u našem radu.

Od ultrazvučnih pregleda testovi ovarijalne rezerve su brojanje antralnih folikula (AFC- antral follicle count), merenje volumena jajnika3D sonografijom, kao i studije protoka kroz krvne sudove male karlice.

Ključni hormonski testovi su određivanje nivoa reproduktivnih hormona 3. dana ciklusa i to nivoa FSH, LH, E2, kao i AMH.

Postoje i brojni drugi testovi ovarijalne rezerve.
Kao najprecizniji, najpouzdaniji i danas najčešće korišćeni testovi izdvojili su se AMH i AFC o kojima će stoga biti više reči. Ipak, i dalje se smatra da su svi ovi testovi samo okvirni pokazatelji i da se na osnovu njih, čak i da se pokaže izuzetno smanjena ovarijalna rezerva, koja ukazuje na malu šansu zauspeh IVF-a, ne sme doneti odluka da se pacijentu uskrati tretman postupkom vantelesne oplodnje.

Konačno najbolji i najprecizniji test ovarijalne rezerve danas predstavlja odgovor jajnika na stimulaciju u postupku vantelesne oplodnje, odnosno broj dobijenih jajnih ćelija.