Unutar krvotoka postoji nekoliko različitih faktora koji pojačavaju zgrušavanje krvi, kao i oni faktori koji sprečavaju zgrušavanje. Kada su ovi faktori u ravnoteži, cirkulacija krvi funkcioniše dobro. Međutim, postoje stanja organizma kada su neki od ovih faktora u disbalansu i tada je rizik od nastanka tromboze (stvaranja krvnog ugruška) povećan. Upravo takva stanja nazivamo trombofilijom.
Važno je napomenuti da trombofiliju ne smatramo bolešću, već poremećajem koji može biti urođen ili stečen. Urođena trombofilija podrazumeva da pre rođenja nasleđujemo mutaciju gena od jednog ili od oba roditelja. Ukoliko je nasledimo od oba roditelja, rizik od nastanka tromboza je znatno veći. Stečena trombofilija se razvija tokom života i ona se smatra autoimunom bolešću – antifosfolipidni sindrom.
Neka od ovih stanja su prisutna prema različitim istraživanjima kod čak 60% populacije, ali se kod većine nikad ne ispolje bilo kakve komplikacije i osobe ni ne saznaju da imaju ovaj poremećaj.
Urođena trombofilija se ne može lečiti uzročno jer se mutirani gen ne može menjati. Ali se različitim terapijama koje prepisuje doktor specijalista interne medicine hemostazeolog leče posledice trombofilije.
U trudnoći normalno fiziološki dolazi do pojačanog zgrušavanja krvi. Tako je kod trudnica 4 do 6% veća verovatnoća da dođe do tromboze, nego kod žena koje nisu u drugom stanju, a kod trudnica sa poremećajem trombofilije, rizik je još veći.
Postoje studije koje trombofilije povezuju s uzrocima primarnog steriliteta kao posledice mnogobrojnih krvnih ugrušaka koji se stvaraju na endometrijumu i sprečavaju implantaciju embriona. Takođe, veoma sitni trombovi mogu lako da zapuše fine nežne krvne sudove posteljice i praktično da tako dovedu do infarkta posteljice. U svakom slučaju, trudnoća se ne može održati do kraja. Može doći do ograničenja rasta i razvoja ploda, ljuštenja posteljice, preeklampsije koja najčešće izaziva prevremeni porođaj, a posledice mogu biti i pobačaj i rađanje mrtvorođene bebe.
Određene komplikacije u vidu dubokih venskih tromboza ili drugih vaskularnih incidenata mogu da se jave i nakon porođaja, te je neophodno sve vreme pratiti instrukcije specijalista koji prate stanje trudnice.
Danas se dosta često dešava da u ranoj trudnoći dolazi do spontanih pobačaja i to čak nekoliko puta zaredom. Vrlo često je tome uzrok upravo trombofilija, a trudnica ne zna da ima ovaj poremećaj. Zato je važno odmah na početku trudnoće reći ginekologu koji vodi trudnoću da li među najbližim srodnicima ima osoba kod kojih su se tromboze ispoljavale ili kod kojih je potrvđena trombofilija. Takođe bi trebalo obratiti pažnju na bolove u nogama i oticanje, kao i na probleme s disanjem i bol u grudima.
Kada ginekolog utvrdi da ima osnova, prvo upućuje trudnicu da uradi osnovne panel testove iz krvi za utvrđivanje ovog stanja koji ne oduzimaju mnogo vremena. Određuje se vreme krvarenja i vreme zgrušavanja, vrednosti D-dimera i fibrinogena, kao i određivanje antitela koja učestvuju u dijagnozi trombofilije – lupusna, antifosfolipidna i kardiolipinska antitela.
Ukoliko dobijene vrednosti odstupaju od uobičajenih, rade se dalja testiranja iz krvi koja pokazuju o kom tipu trombofilije se radi. Zatim se pacijentkinja upućuje kod doktora interne medicine specijaliste hemostaziologa koji određuje terapiju i prati stanje trudnice.
Terapija se najčešće ogleda u uzimanju niskomolekularnog heparina (najčešće injekcije Fraxiparin), ređe acetilsalicilne kiseline (Aspirin, Cardiopirin), a doziranje i vremenski period uzimanja terapije zavise od vrste trombofilije i kliničke slike pacijentkinje.
Kod postupka vantelesne oplodnje neretko se s terapijom kreće već u okviru pripreme, pred embriotransfer, dok se kod redovne trudnoće s terapijom kreće nakon što se trudnoća utvrdi.
S obzirom na to da je najčešća terapija u vidu injekcija i da se uzima svakodnevno tokom dužeg vremenskog perioda, kod pacijentkinja se nertko razvija strah od primanja terapije. Nije ni čudo ako u obzir uzmemo činjenicu da najveći broj trudnica sam sebi aplikuje injekciju u stomak.
Prema rečima pacijentkinja, prvi dani uzimanja su prilično stresni. Žene strahuju od toga mogu li povrediti sebe ili bebu, ali važno je da znate da je sve zapravo vrlo jednostavno i bezbedno. Lek se kupuje pripremljen u špricu sa kog je potrebno samo skinuti poklopac. Iglica je vrlo tanka i kratka. Lek se najbolje apsorbuje preko stomaka, ali nakon čestih uboda na isto mesto, stvaraju se čvorići u potkožnom tkivu koji sprečavaju prodor iglice, pa je potrebno često menjati mesto uboda.
Zato se povremeno lek može uneti i preko ruke ili butine. Već posle 3 ili 4 dana trudnica shvata koliko joj ova terapija pomaže i da nije sve toliko teško i strašno kako se isprva činilo, te uzimanje terapije postaje rutina i više ne prouzrokuje stres.
Na kraju želimo da vas podsetimo da trombofilija nije bolest, već poremećaj, koji kada se dijagnostikuje, može da se drži pod kontrolom i trudnoća vrlo uspešno može da se iznese do kraja. Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica ili sumnji da je ovaj poremećaj uzrok nemogućnosti da zatrudnite ili da održite trudnoću, ukoliko ste imali spontane pobačaje na početku trudnoće, javite se našoj klinici. Ferona okuplja tim najvećih stručnjaka naše zemlje u oblasti fertiliteta i steriliteta, a opremljenost naše bolnice nam omogućava da vrlo lako i brzo dijagnostikujemo u čemu je problem i da ponudimo brojna rešenja.