Višeplodne trudnoće predstavljaju prisustvo jednog ili više plodova u materici i najčešće u praksi viđamo blizanačke trudnoće, ređe troplodne, a izuzetno retko situacije u kojima postoji još više plodova.
Blizanačke trudnoće se javljaju u približno 1-1,5% svih trudnoća, i one mogu biti jednojajčane, kada se jedna oplođena jajna ćelija, odnosno jedan embrion, dalje podeli u 2 funkcionalne celine koja svaka nastavlja razvoj sam za sebe.
Ovako nastaju identični blizanci, koji nose identičan genetski materijal. Od perioda u kome do podele dođe zavisi stepen razdvojenosti beba, koje mogu da dele zajedničku posteljicu, krvne sudove ili čak da ostanu i fizički povezani u izuzetno retkom sindromu "sijamskih blizanaca". Što kasnije razdvajanje, odnosno što više struktura bebe dele (posteljicu, plodove ovojke), trudnoća je komplikovanija i ima veće šanse za nepovoljan ishod.
Češće viđamo dvojajčane blizance gde dolazi do oplodnje 2 jajne ćelije (iako bi žena trebalo da ima samo jednu ovulaciju po ciklusu) i u tim situacijama imamo od početka prisustvo 2 odvojena i različita organizma, koji su u genetskom smislu kao bilo koji drugi brat i sestra, 2 brata ili 2 sestre, pošto pol ovih beba ne zavisi jedno od drugog. Ovaj vid blizanačkih trudnoća je u zdravstvenom smislu bezbedniji pošto nosi manje rizika.
Postoje određeni faktori rizika, poput godina majke, geografskog podneblja, i donekle genetske predispozicije, koji doprinose da se u određenim porodicama češće javljaju blizanci (kako jednojajčani, tako i dvojajčani). Ipak, najčešći razlog za blizanačku trudnoću danas je postupak vantelesne oplodnje.
Kako i zašto se ovo dešava? Poznato je da se u postupku vantelesne oplodnje iz žene uzima veći broj jajnih ćelija i da se u laboratoriji stvara veći broj embriona koji se potom vraćaju u matericu žene. Kako stopa uspeha vantelesne oplodnje nije savršena, praksa je oduvek bila da se u matericu vraća po više embriona u nadi da će se bar jedan primiti i dovesti do trudnoće.
U našoj sredini se standardno vraća i do 3 embriona, te se neretko dešava da se i više njih prime i da dobijemo višeplodnu trudnoću. Ipak, u većini slučajeva čak i kada vraćamo po 3 embriona u matericu, u slučaju trudnoće ostaje samo jedna beba, tako da ljudi ne treba da poistovećuju broj vraćenih embriona sa brojem plodova koji će se primiti.
Svi zdravstveni rizici po majku i po bebe drastično su povećani brojem plodova, tako da višeplodne trudnoće nose višestruko veći rizik od pojave pobačaja, smrti ploda, prevremenog porođaja, cerebralne paralize kod preživele dece, trudnčkog dijabetesa, preeklampsije i svih drugih komplikacija. Pored toga, postoje i brojni psihološki i socijalni problemi čak i kod roditelja zdrave dece iz višeplodnih trudnoća i možemo samo zamisliti kako izgleda kupanje, hranjenje, uspavljivanje trojki, kao i lični i profesionalni život roditelja.
Višeplodne trudnoće nisu samo slatki blizanci na ulici, već brojni rizici i izazovi sa kojima se svi suočavamo. Stoga je već decenijama unazad problem višeplodnih trudnoća prepoznat kao komplikacija vantelesne oplodnje, i nešto protiv čega bi trebalo da se borima, a ovo se uspešno postiže jedino vraćanjem jednog po jednog embriona u telo žene, dok se preostali mogu bezbedno i uspešno zamrznuti za kasniju upotrebu.
Ipak, ovakav pristup nosi manju šansu za uspeh svežeg ciklusa, te su i iskustva drugih zemalja pokazala da se vraćanje samo jednog embriona može uspešno primeniti jedino ukoliko se celo društvo angažuje i ukoliko se pacijentima obezbedi bolje finansiranje postupaka vantelesne oplodnje, gde bi na raspolaganju imali više postupaka plaćenih od strane države, kao i zamrzavanje preostalih embriona, pod uslovom da se makar u prvim ciklusima vraća jedan po jedan embrion.
Zarad bezbednosti još nerođene dece svi akteri ovog problema, pacijenti, lekari i sva relevantna udruženja trebalo bi da glasnije govore o ovom problemu i opisanim merama za njegovo prevazilaženje.
Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate.
