Tehnike krioprezervacije koje se primenjuju preko 40 godina toliko su usavršene da se danas uspešno i bezbedno rutinski sprovodi zamrzavanje embriona, sprematozoida, tkiva jajnika i testisa kao i samih jajnih ćelija koje se dobijaju postupcima vađenja jajnih ćelija pod kontrolom ultrazvuka.
Šta ovo zapravo predstavlja?
Socijalni trendovi, ostvarenje u karijeri ili jednostavno odsustvo adekvatnog partnera, doveli su do toga da sve veći broj žena odlaže potomstvo za kasnije životno doba. Tada je šansa za uspešno ostvarivanje trudnoće manja, i dodatno žene imaju daleko manje vremena da ostvare sve svoje reproduktivne planove (više dece).
Priroda ljudske reprodukcije je takva da šansa za trudnoću pada sa godinama, naročito nakon 40 godine, gde čak i nakon postupaka vantelesne oplodnje, iznosi svega 15-20%, da bi sa 45 godina pala gotovo na nulu.
U ovakvim situacijama se sve veći broj mladih žena kojima socijalni razlozi ne dozvoljavaju mogućnost ranijeg ostvarivanja trudnoće, odlučuje za zamrzavanje jajnih ćelija kako bi ih kasnije uspešno upotrebile u postupku vantelense oplodnje, kada se ostvare uslovi za planiranje trudnoće.
Ključna stvar u ovom pristupu je da šansa za trudnoću zavisi u najvećoj meri od godina kada je uzeta i zamrznuta jajna ćelija, te ukoliko se na primer zamrzavanje jajnih ćelija obavi sa 37 godina, šansa za trudnoću će biti isto uspešna i nakon 10 godina, pošto tehnike krioprezervacije omogućavaju bezbedno i efikasno zaustavljanje starenja i čuvanja jajnih ćelija.
Sama procedura se najčešće izvodi nakon stimulacije jajnnika kao u postupku vantelense oplodnje, kako bi se obezbedio što veći broj jajnih ćelija, i time maksimalno povećale šanse za uspešnu trudnoću u budućnosti. Iako su tehnike asistirane reprodukcije napredovale, i dalje je šansa za rođenje zdrave bebe svega 5% po jednoj jajnoj ćeliji, tako da je optimalan cilj uzeti i zamrznuti što više jajnih ćelija.
Ključno pitanje je kada se opredeliti za ovu proceduru? Svakako da rano zamrzavanje u 20-im godinama nudi najbolji kvalitet jajnih ćelija, ali nosi veliki rizik za nepotrbno izvođenje procedure, pošto ovako mlada devojka obično ima jako puno vremena pred sobom i veliku šansu da se i spontano ostvari kao majka u narednim godinama, ili čak decenijama pred njom.
Sa druge strane isuviše kasno zamrzavanje, nakon 40 godine života nije optimalno pošto je ovo period kada većina jajnih ćelija ima daleko manji „genetski kvalitet“, odnosno daleko veći broj jajnih ćelija (čak i preko 70%) u ovom periodu nema normalan broj hromozoma. Kako značajniji pad kvaliteta jajnih ćelija kreće okvirno nakon 36 godine u proseku, ovo je period kada se većina žena može odlučiti za opciju zamrzavanja jajnih ćelija, ukoliko ne postoje planovi za trudnoću u skorijem periodu iz socijalnih razloga.
Studije su pokazale da se najbolja ravnoteža između nepotrebnog izlaganja trošku i rizicima procedure zamrzavanja i kvaliteta jajne ćelije postiže sa 37-38 godina žene.
Socijalno zamrzavanje jajnih ćelija nudi brojne opcije ženama u budućnosti, povećavajući im reproduktivnu autonomiju i produžavajući period u kome mogu sa velikim uspehom očekivati zdravu trudnoću, ali svakako zahteva detaljnu konsultaciju sa lekarom i razgovor o svim aspektima ove odluke.
Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate.
