ICSI

ICSI odnosno intracitoplazmatska injekcija spermatozoida, je tehnika oplodnje jajne ćelije iz grupe mikromanipulativnih tehnika gde se jedan spermatozoid direktno ubrizgava u citoplazmu jajne ćelije i tako ostvaruje njena oplodnja i stvara embrion.

Ova metoda je razvijena 1991. godine i unela je revoluciju u lečenje težih oblika muške neplodnosti koji su do tada imali veoma malu šansu za uspeh primenom klasičnog IVF postupka.

Naime upotrebom ICSI procedure dovoljno je imati na raspolaganju i veoma mali broj spermatozoida.

Određeni IVF centri su zbog standardizacije rada i manje šanse za neuspeh fertilizacije standardno prešli na ICSI proceduru u svim situacijama. Ipak ni ovo ne mora biti najbolje rešenje pošto se izbor spermatozoida vrši uglavnom na osnovu morfološke procene od strane embriologa. Ovime se zaobilazi prirodna selekcija najboljeg spermatozoida. Razvijaju se brojne tehnike za poboljšanje izbora najboljeg spermatozoida (PICSI, MACS).

ICSI se standardno koristi kod:

Težih oblika patoloških spermograma (smanjen broj, pokretljivost i procenat normalnih
Nakon svih tehnika hiruške ekstrakcije spermatozoida (TESA, TESE).
Kod normalnih spermograma, nakon što je u prethodnim ciklusima došlo do niske stope oplodnje jajnih ćelija ili čak kompletnog izostanka fertilizacije.
Savet je da se u slučajevima kada na raspolaganju imamo veći broj jajnih ćelija, čak i uslučajevima normalnog spermograma, jedan deo oplodi metodom IVF, a jedan deo metodom ICSI kako bi se izbelga šansa za neuspeh oplodnje.

Velike studije na temu IVF ili ICSI, pokazale su da se, ukoliko se poštuju navedene indikacije, ne razlikuje stopa uspeha jednom ili drugom metodom, dok su studije praćenja dece začete na ovaj način pokazale da su ishodi trudnoća i porođaja gotovo identični.