Muški sterilitet

Oko 25-30% slučajeva infertiliteta uzrokovano je dominantno muškim faktorom neplodnosti, dok se u čak 40-50% parova koji se leče od infertiliteta nalazi (ne uvek kao jedini razlog) poremećaj spermograma.

Ponekad je teško utvrditi tačan razlog zbog čega se ovo dešava, kao i da li određeno smanjenje kvaliteta spermograma stvarno u praksi doprinosi infertilitetu. Činjenica je da je poslednjih decenija kod nas i u svetu zabeležen značajan porast muškog infertiliteta i značajan pad kvaliteta spermograma kod muškaraca, uz nedovoljno poznate razloge od kojih se najviše navode stil života, brojna zagađenja i drugi faktori životne sredine.

Uzroci muškog infertiliteta su brojni i raznoliki, iako u većini slučajeva poremećaj spermatogeneze ostaje nepoznat.

Najčešći poznati uzroci poremećaja produkcije, maturacije, i toka spermatozoida su:

• infektivni razlozi,
• endokrini poremećaju (Kalmanov sindrom, poremećaji hipofize…),
• imunološki poremećaji (autoimuno oštećenje testisa),
• stil života i faktori životne sredine (toksini, pušenje …),
• genetski poremećaji (Cistična fibroza, Klinefelterov sindrom, Delecije Y hromozoma…),
• anatomske abnormalnosti (obstruktivni poremećaji genitalnog trakta, skrotalne varikokele),
• sindrom nepokretnih cilija,
• bolesti jetre, bubrega, i brojni drugi razlozi.

Zbog drugih zdravstvenih rizika po muškarca, koji su neretko udruženi sa problemom infertiliteta (pre svega onkoloških), savetuje se da svaki muškarac sa poremećajem spermatogeneze prođe kompletnu urološku dijagnostiku, poželjno od strane lekara urologa – androloga, nakon čega se upuštamo u dalje metode lečenja steriliteta.

Faktori rizika za muški infertilitet su:

• upalni procesi – prostatitis i genitalne infekcije,
• trauma ili torzija testisa,
• prevremeno ili zakasnelo vreme pojavljivanja puberteta,
• brojni toksini iz radne ili životne sredine kao što su olovo, kadmijum, živa, etilen oksid, vinil hlorid, X zraci i druga radioaktivnost,
• pušenje duvana i marihuana,
• prevelika konzumacija alkohola,
• izloženost genitalija visokim temperaturama,
• operacije hernije (ingvinalne kile),
• nespušteni testis,
• zaušci nakon puberteta,
• upotreba DES i sličnih preparata od strane majke u trudnoći,
• lekovi za ulkusnu bolest, psorijazu,
• stres, težak fizički rad i brojni drugi faktori.

Ispitivanje muškog infertiliteta

Osnovna alatka u ispitivanju muškog infertiliteta predstavlja analiza spermograma. Ovo je često i prvi korak u ispitivanju infertilnog para. Pored spermograma, po potrebi se od strane urologa izvode klinički i ultrazvučni pregledi, operativni zahvati, hormonska ispitivanja, kao i biopsije testisa.

2010. godine Svetska zdravstvena organizacija donela je nove kriterijume za definisanje “normalnog“ spermograma.

Zbog kompleksnosti problema preporučuje se da se analiza spermograma sprovodi u „referentnim laboratorijama“ po mogućstvu od strane reproduktivnog embriologa, stručnjaka koji se bavi vantelesnom oplodnjom.

Ključni parametri koji se posmatraju su broj, pokretljivost i morfologija spermatozoida. Referentne vrednosti za ove parametre su okvirne, i ne možemo reći da će muškarci sa normalnim rezultatom sigurno biti plodni, kao ni da postojanje slabijeg spermograma od navedenih kriterijuma automatski znači sterilitet i nemogućnost spontane trudnoće.

Ipak od svih parametara ključna stvar je sposobnost spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju, što se teže ispituje rutinski.

Na osnovu navedenih kriterijuma razlikujemo sledeće poremećaje:

• oligozoospermiju – smanjenu koncentraciju spermatozoida,
• astenozoospermiju – smanjenu pokretljivost spermatozoida,
• teratozoospermiju – smanjen procenat normalnih formi spematozoida.

Najčešće su poremećeni svi aspekti kvaliteta spermograma, tako da imamo kombinaciju patološkog nalaza zvanu oligoastenoteratozoospermija – OAT (smanjen broj, pokretljivost i procenat morfološki ispravnih formi istovremeno) koja može varirati od blažih oblika – OAT gr I do težih oblika OAT gr III, kao i cryptozoospermia, kada u nativnom preparatu nisu identifikovani spermatozoidi, te se uzorak podvrgava procesu centrifugiranja, sto omogućava pregled sedimenta uzorka, i identifikacija spermatozoida u istom.  U najtežim slučajevima nalazimo stanje poznato kao azoospermija – odsustvo spermatozoida u ejakulatu.

Terapija muškog infertiliteta

U nekim slučajevima nakon urološke dijagnostike i tretmana dolazi do poboljšanja spermatogeneze i spontane trudnoće. U ostalim slučajevima na raspolaganju su nam procedure asistirane reprodukcije koje se danas koriste sa ogromnim uspehom. Donele su revoluciju u borbu sa ovim problemom i uvođenjem ICSI procedure početkom devedesetih godina prošlog veka kada je napravljena prekretnica u polju VTO (IVF).

U blažim slučajevima postoji mogućnost umerenijih terapijskih opcija poput inseminacije, dok teži poremećaji spermograma uglavnom zahtevaju primenu postupaka vantelesne oplodnje, i to klasičnog IVF –a kod boljih nalaza spermograma, i metode ICSI kod težeg poremećaja spermograma, gde embriolog bira različitim tehnikama najbolje spermatozoide i direktno ih ubrizgava u jajnu ćeliju.

Savet za sve muškarce sa težim poremećajem spermatogeneze bio bi da blagovremeno zamrznu uzorak svoje sperme, dok još postoji kvalitetna spermatogeneza za postupak ICSI. Procesi koji dovode do oštećenja spermatogeneze često napreduju i mogu dovesti muškarca u situaciju potpunog odsustva spermatozoida u ejakulatu i potrebe za agresivnijim tretmanom sa manjom šansom za uspeh.

Za najteže poremećaje spermatogeneze – azoospermije, na raspolaganju su nam procedure biopsije testisa TESE, kako bismo dobili spermatozoide za ICSI postupak. U ovim situacijama često je reč o genetskom poremećaju kod muškarca (delecija određenih regiona Y hromozoma) koji se prenosi na muške potomke, te genetsko ispitivanje kako muškarca, tako i embriona predstavlja razumnu opciju.

Ukoliko ni navedene procedure ne daju rezultate, poslednje rešenje uvek ostaju ciklusi asistirane reprodukcije sa doniranim spermatozoidima.

Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate.