Žene savremenog doba prosečno žive preko 70 godina, što znači da gotovo trećina njihovog života pripada periodu postmenopauze. Menopauza je poslednja menstruacija, ali se definiše retrogradno godinu dana od poslednjeg menstrualnog krvarenja. Na našem podneblju to se najčešće dešava oko 50. godine.
Postmenopauza je razdoblje života žene od menopauze, ali s obzirom na to da se promene u organizmu dešavaju postupno, razlikuje se još nekoliko termina: perimenopauza je period koji obuhvata par godina pre same menopauze kada su učestali poremećaji menstrualnih ciklusa, pojava neregularnih krvarenja i češće su vazomotorne tegobe (valunzi) i prvih 5 godina postmenopauze. Klimakterijum (klimaks) je period u kom se postepeno gasi hormonska funkcija jajnika, a počinje krajem reproduktivne sposobnosti žene. Pre klimakterijuma postoji period smanjene reproduktivne sposobnosti i on počinje 10 godina pre poslednje menstruacije – prelazno razdoblje.
Jajnik zapravo počinje da „stari“ već u toku fetalnog života jer od biološkog potencijala u 20-oj nedelji trudnoće, pa do rođenja broj jajnih ćelija se smanji 10 puta. U periodu do puberteta nestane još dosta jajnih ćelija, a tokom reproduktivnog razdoblja života žene se sa svakom ovulacijom – stvaranjem 1 zrele jajne ćelije, u kvalitativnoj selekciji „potroši“ još 1000 – 2000 jajnih ćelija.
Zbog svega toga u prelaznom periodu se javlja neravnoteža hormona jajnika – estrogena, progesterona i androgena (testosteron i androstendion), pa se javljaju i prvi simptomi: učestale menstruacije i neregularna krvarenja, izraženiji znaci premenstrualnog sindroma, glavobolje, vazomotorne smetnje (talasi toplote i noćno preznojavanje), promene apetita, nesanica, razdražljivost, emocionalna nestabilnost, sklonost depresiji, akne i pojačana maljavost, zaboravnost, slabljenje koncentracije i pad libida, a kasnije u postmenopauzi i urogenitalne tegobe u smislu atrofije epitela polnog trakta, poremećaji mokrenja, promene na zglobovima i osteoporoza – razređenje kostiju i sklonost prelomima.
Zbog poremećaja ili prestanka uticaja hormona na čitav organizam sa uzrastom, a naročito u kasnijem periodu postmenopauze povećava se rizik od ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti, metaboličkih bolesti i sklonosti ka gojaznosti i rezistenciji na inzulin tj. pojave šećerne bolesti, promene na zglobovima u smislu artritisa, razređenja kostiju i promena na kičmenim pršljenovima – bol u leđima i lumboišijalgija, sklonost ka prelomima dugih kostiju i pri manjim povredama, gubitak zuba, promene kvaliteta kože, slabljenje vida i sluha kao i mentalnih sposobnosti – koncentracije, pamćenja i raspoloženja.
Ne moraju sve navedene promene da se jave kod svake žene istim intenzitetom, ali je obaveza ginekologa da upozna pacijentkinju s mogućim dešavanjima, u razgovoru da se prepoznaju ev. rani znaci navedenih promena, te da se pacijentkinja uputi u mogućnosti lečenja, usporavanja ili smanjenja izraženosti promena, kao i o mogućim rizicima hormonske supstitucione terapije.
U svakom slučaju treba razjasniti mnoge uvrežene zablude i strahove u vezi sa hormonskom terapije, jer je za mnoge bolesti, za koje se ranije smatralo da su posledica hormonske terapije, dokazano da su zapravo indikacija za uvođenje terapije, a da se mnoge od njih mogu i sprečiti pravovremenim uvođenjem hormonske supstitucije. Nesporno je poboljšanje kvaliteta života pacijentkinje i nema osnova da gubitak hormonske funkcije jajnika bude jedino stanje organizma kod kojeg se ne nadoknađuju hormoni. Vrstu i dužinu terapije treba odrediti individualno.
Neophodne su redovne kontrole radi praćenja efekta terapije i traženja znakova eventualnog nepovoljnog uticaja lekova, ali uvek treba imati na umu da su zahtevi današnjeg načina života znatno povećani i da postoji potreba za dobrom „kondicijom“ i visokim sposobnostima i u starijem životnom dobu.
Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate.
