Muški sterilitet

Oko 25-30% slučajeva infertiliteta uzrokovano je dominantno muškim faktorom neplodnosti, dok se u čak 40-50% parova koji se leče od infertiliteta nalazi (ne uvek kao jedini razlog) poremećaj spermograma.

Ponekad je teško utvrditi tačan razlog zbog čega se ovo dešava, kao ni da li određeno smanjenje kvaliteta spermograma stvarno u praksi doprinosi infertilitetu. Činjeica je da je poslednjih decenija kod nas i u svetu zabeležen značajan porast muškog infertiliteta i značajan pad kvaliteta spermograma kod muškaraca, uz nedovoljno poznate razloge od kojih se najviše navode stil života, brojna zagađenja i drugi faktori životne sredine.

Uzroci muškog infertiliteta su brojni i raznoliki, iako u većini slučajeva poremećaj spermatogeneze ostaje nepoznat.

Najčešći poznati uzroci poremećaja produkcije, maturacije, i toka spermatozoida su:

• Infektivni razlozi
• Endokrini poremećaju (Kalmanov sindrom, poremećaji hipofize, …)
• Imunološki poremećaji (autoimuno oštećenje testisa)
• Stil života i faktori životne sredine (toksini, pušenje, …)
• Genetski poremećaji (Cistična fibroza, Klinefelterov sindrom, Delecije Y hromozoma,…)
• Anatomske abnormalnosti (obstruktivni poremećaji genitalnog trakta, skrotalne varikokele)
• Sindrom nepokrtnih cilija
• Bolesti jetre, bubrega, i brojni drugi razlozi

Zbog drugih zdravstvenih rizika po muškarca koji su neretko udruženi sa problemom infertiliteta (pre svega onkoloških) savetuje se da svaki muškarac sa poremećajem spermatogeneze prođe kompletnu urološku dijagnostiku, poželjno od strane lekara urologa – androloga, nakon čega se upuštamo u dalje metode lečenja steriliteta.

Faktori rizika za muški infertilitet su:

• Upalni procesi – prostatitis i genitalne infekcije
• Trauma ili torzija testis
• Prevremeno ili zakasnelo vreme pojavljivanja puberteta
• Brojni toksini iz radne ili životne sredine kao što su olovo, kadmijum, živa, etilen oksid, vinil hlorid, X zraci i druga radioaktivnost
• Pušenje duvana i marihuana
• Prevelika konzumacija alkohola
• Izloženost genitalija visokim temperaturama
• Operacije hernije (ingvinalne kile)
• Nespušteni testis
• Zaušci nakon puberteta
• Upotreba DES i sličnih preparata od strane majek u trudnoći
• Lekovi za ulkusnu bolest, psorijazu
• Stres, težak fizički rad i brojni drugi faktori

Ispitivanje muškog infertiliteta

Osnovna alatka u ispitivanju muškog infertiliteta predstavlja analiza spermograma. Ovo ječesto i prvi korak u ispitivanju infertilnog para. Pored spermograma, po potrebi se od strane urologa izvode klinički i ultrazvučni pregledi, operativni zahvati, hormonska ispitivanja, kao i biopsije testisa.

2010. godine Svetska Zdravstvena Organizacija donela je nove kriterijume za definisanje “normalnog“ spermograma.

Zbog kompleksnosti problema preporučuje se da se analiza spermograma sprovodi u „referntnim laboratorijama“ po mugućstvu od strane reproduktivnog embriologa, stručnjaka koji se bavi vantelesnom oplodnjom.

Ključni parametri koji se posmatraju su broj, pokretljivost i morfologija spermatozoida. Referntne vrednosti za ove parametre su okvirne, i ne možemo reći da će muškarci sa normalnim rezultatom sigurno biti plodni, kao ni da postojanje slabijeg spermograma od navedenih kriterijuma automatski znači sterilitet i nemogućnost spontane trudnoće.

Ipak od svih parametara ključna stvar je sposobnost spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju što se teže ispituje rutinski.

Parametar	Stari kriterijumi (1999.)	Novi Kriterijumi (2010.)
Volumen	2 ml	1,5 ml
Koncentracija	20 miliona/ml	15 miliona/ml
Progresivno pokretnih	50%	32%
Normalnih formi	14%	4%

Na osnovu navedenih kriterijuma razlikujemo sledeće poremećaje:

• Oligozoospermiju – smanjenu koncentraciju spermatozoida
• Astenozoospermiju – smanjenu pokretljivost spermatozoida
• Teratozoospermiju – smanjen procenat normalnih formi spematozoida

Najčešće su poremećeni svi aspekti kvaliteta spermograma tako da imamo kombinaciju patološkog nalaza zvanu Oligoastenoteratozoospermija – OAT (smanjen broj, pokretljivost i procenat morfološki ispravnih formi istovremeno )koja može variragi od blažih oblika – OAT gr I do težih oblika OAT gr III. U najtežim slučajevima nalazimo stanje poznato kao Azoospermija – odsustvo spermatozoida u ejakulatu.

Terapija muškog infertiliteta

U nekim slučajevima nakon urološke dijagnostike i tretmana dolazi do poboljšanja spermatogeneze i sledstvene spontane trudnoće. U ostalim slučajevima na raspolaganju su nam procedure asistirane reprodukcije koje se danas koriste sa ogromnim uspehom, donele su revoluciju u borbu sa ovim problemom, i uvođenjem ICSI procedure početkom devedesetih godina prošlog veka napravili prekretnicu.

U blažim slučajevima postoji mogućnost umerenijih terapijskihopcija pout inseminacije, dok teži poremećaji spermograma uglavnom zahtevaju primenu postupaka vantelesne oplodnje, i to klasičnog IVF –a kod umerenijeg oštećenja, i metode ICSI kod težeg poremećaja spermograma gde embriolog bira različitim tehnikama najbolje spermatozoide i direktno ih ubrizgava u jajnu ćeliju.

Savet za sve muškarce sa težim poremećajem spermatogeneze bio bi da blagovremeno zamrznu uzorak svoje sperme dok još postoji kvalitetna spermatogeneza za postupak ICSI, pošto procesi koji dovode do oštećenja spermatogeneze često napreduju i mogu dovesti muškarca u situaciiju potpunog odsustva sperme u ejakulatu i potrebe za agresivnijim tretmanom sa manjom šansom za uspeh.

Za najteže poremećaje spermatogeneze – azoospermije na raspolaganju su nam procedure biopsije testisa TESE, kako bismo dobili spermatozoide za naredni ICSI postupak. U ovim situacijama često je reč o genetskom poremećaju kod muškarca (delecija Y hromozoma) koji se prenosi na muške poztomke, te genetsko ispitivanje kako muškarca, tako i embriona predstavlja razumnu opciju.

Ukoliko ni navedene procedure ne daju rezultate poslednje rešenje uvek ostaju ciklusi asistirane reprodukcije sa doniranim spermatozoidima.