Prevremeni porođaj

Prevremeni porođaj predstavlja vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta novorođenih beba u svetu. U prevodu prevremeni porođaj je najčešći razlog zbog koga novorođene bebe ne prežive, ili ukoliko prežive bivaju suočene sa brojnim zdravstvenim problemima, i dugoročnim posledicama poput oštećenja mozga, razvojnih poremećaja, slepila, disajnih problema i drugih.

Ovaj sindrom (prevremeni porođaj) i borba sa njim predstavlja najveći izazov za savremeno akušerstvo. Normalno trudnoća traje 40 nedelja od dana poslednje menstruacije. Prevremenim porođajem se smatra svaki porođaj pre navršenih 37 nedelja trudnoće, odnosno 3 nedelje pre termina, i on se dešava u oko 5% svih trudnoća. Donja granica za odvajanje pobačaja od prevremenog porođaja je predmet kontroverzi, pošto se konstatno pomera, i preporuke određenih međunarodnih tela su da se porođajem smatra završetak trudnoće čak nakon 20. nedelje trudnoće, odnosno bebom od 350 g, a ne više 24. nedelje ili bebe od 500 g što je i dalje praksa u našem zdravstvu.

Gestacijska starost, odnosno starost trudnoće u momentu porođaja je najbitniji faktor koji utiče na ozbiljnost stanja i prognozu za bebu. Napredak medicine je poslednjih decenija drastično poboljšao prognozu za dete u prevremenom porođaju, tako da danas viđamo čak i kvalitetno preživljavanje bez većih posledica dece rođene i sa 25 nedelja trudnoće, i težine svega 500 g.

Posledice svakako zavise od vremena kada do porođaja dođe, uz jedno prosto pravilo. Što je beba starija, njeni organski sistemi, a naročito pluća su zrelija i njena šansa za preživljavanje je veća, a šansa za dugoročne zdravstvene probleme manja. Tako se porođaji nakon 32 gestacijske nedelje danas smatraju bezbednim za dete, pošto većina dece (preko 95%, a čak i preko 98%) preživi bez težih posledica. Sa druge strane porođaj pre 28 nedelje trudnoće je izuzetno rizičan, pošto iako većina dece preživi, kod značajnog procenta njih mogu ostati trajne posledice – sekvele, poput cerebralne paralize. Stoga je i primarni cilj boriti se za što duže iznošenje trudnoće, i tradicionalna verovanja da obaj ili onaj mesec nije dobar za bebu nemaju utemeljenja u realnosti.

Uzrok prevremenog porođaja je u preko 50 % slučajeva nepoznat i to dodatno otežava borbu sa problemom. Od poznatih uzroka infekcija se navodi kao najčešći mehanizam, ali njeno tačno utvrđivanje i efikasan tretman nisu uvek izvodljivi u svakodnevnoj praksi. Vodeći uzroci su i prevremeno prsnuće plodovih ovojaka, nastalo kao posledica infekcioje u najvećem broju slučajeva, ali i medicinsko uzrokovan prevremni porođaj koji je sve češći, a kada lekar zbog zdravstvenih rizika po majku odluči da bi trudnoću trebalo završutu ranije.

Postoje i drugi dodatni, faktori rizika koji povećavaju šansu za prevremeni porođaj a na koje možemo uticati. Pored savesnog odnosa prema zdravlju od strane trudnice, i redovnih kontrola pri kojima se analizira rizik za prevremni porođaj, pre svega ostavljanje pušenja, adekvatna ishrana i borba protiv gojaznosti, ali i izbegavanje noćnog rada, rada sa većim fizičkim opterećenjem (podizanjem tereta težine veće od 15 kg i dr).

Iako lekari danas na raspolaganju imaju brojne intervencije, lekove, postavljanje šava serklaže jako malo uspeha, ako ikakvog možemo očekivati i u prevenciji, a pogotovo u zaustavljanju već započetog prevremenog porođaja. Napominjemo da se ležanje u kreveti ne smatra korisnom merom u sprečavanju prevremenog porođaja.

Pojas, i brojne druge inetrevncije i lekovi za „održavanje trudnoće“ danas se smatraju ili nekorisnim ili štetnim tako da bi njihova upotreba trebalo detaljno da se razmotri sa svojim lekarom, i da očekivanja od nje budu realna. Ne postoji „čarobni štapić“, niti „održavanje trudnoće“ na način na koji mnogi ljudi to zamišljaju ili očekuju, i najveća korist u blagovremenom otkrivanju rizika je „kupovina“ barem malo vremena kako bi se dala terapija koja će povećati bebinu šansu za preživljavanje kada se prevremeni porođaj dogodi.