Uzroci steriliteta

Brojni su poremećaji, oboljenja i stanja koja kod određenog para mogu smanjiti šansu za ostvarivanje trudnoće. Još jednom napominjemo da je ovo najpreciznija formulacija iako parovi često traže jasan i konkretan odgovor na pitanje da li zbog ovog ili onog stanja oni mogu ili ne mogu da imaju decu. Istina je da se u preko 95 % slučajeva ovo sa sigurnošću ne može tvrditi.

Kao što je rečeno retka su stanja koja u potpunosti iskuljučuju šansu za spontanu trudnoću (odsusutvo polnih ćelija kod muškarca ili žene, urođeno ili operacijom stečeno odsustvo ili težak poremećaj razvijenosti materice i drugih reproduktivnih organa žene).

Kod većine drugih faktora koje dovodimo u vezu sa infertilitetom reč je o smanjivanju šanse za ostvarivanje trudnoće sa priprodnih 25% po ciklusu na ponekad svega 1-2 % šanse, i ovde je uglavnom neophodna medicinska pomoć za ostvarivanje trudnoće.

Drugo pitanje koje često muči parove je da li je problem u njemu ili njoj, što je takođe neadekvatan pogled na ovu komplikovanu situaciju pošto u praksi treba da dođe do „zajedničkog poduhvata“ i nisu retka stanja gde su i ona i on imali problema sa reproduktivnim sistemom ali ipak su ostvarili trudnoću, kao ni situacija gde ni ona ni on nisu imali ni jedan dijagnostikovani poremećaj ali ipak nije dolazilo do trudnoće.

Osnovni uzroci infertiliteta mogu biti:

• Muški faktor infertiliteta odnosno „loš spermogram“ koji je jedini faktor kod 30% parova
• Poremećaji ovulatorne funkcije koji se javljaju u 25% slučajeva (ženski faktor)
• Oštećenja ili neprohodnost jajovda koji se javljaju kod 20% parova (ženski faktor)
• Patološka stanja materice i trbušne duplje kod žene u 10 % parova
• Infertilitet nepoznatog uzroka (osnovna ispitivanja nisu pronašla problem ni kod muškarca ni kod žene) kod čak 25 % parova

U čak 40% parova postoji problem i kod jednog i kod drugog partnera i tu govorimo o zajedničkom infertilitetu (iako je on uvek zajednički).

Pored navedenih brojna su benigna oboljenja žene i muškarca (koji spadaju u gore navedene grupe steriliteta) koji mogu da budu u pozadini problema i ukoliko im se ne pristupi na odgovarajući način mogu doprineti infertilitetu.

Ovde se pre svega misli na sindorm policističnih jajnika, endometriozu, miome materice, adenomiozu, polipe materice, nepravilnosti materice poput septuma, prisustvo upalnih procesa kod žene poput upale jajnika a nastalih kao posledica seksualno prenosivih bolesti, poremećaji štitne žlezde i drugih endokrinološki i sistemski poremećaji, kao i brojna druga stanja.

Kod muškaraca to su pre svega nespouštenost testisa, traume ili upalni procesi, prisustvo varicocela, endokrinološki poremećaji i drugi i svakako da svi muški pacijenti zahtevaju adekvatan tretman urologa.

Neadekvatne životne navike svakako mogu doprineti ne samo pojavi infertiliteta već i smanjenoj šansi za njegov uspešan tretman.

Ovde se pre svega misli na poremećaj telesne mase, postojanje neuhranjenosti ili gojaznosti, slabu fizičku aktivnost, zloupotrebu alkohola, konzumiranje narkotika, pušenje i brojna druga stanja koje ne možemo nazvati „prijateljima“ zdravog života.