Ginekološka oboljenja

Ginekološka oboljenja se mogu grubo podeliti na infekcije, oboljenja uslovljena endokrinološkim poremećajima i oboljenja zbog stvaranja novog tkiva ili uvećanja postojećih organa – tumora ginekoloških organa. Takođe postoji mogućnost istovremenog postojanja nekoliko sasvim etiološki različitih oboljenja ili da neko od ranije postojeće patološko stanje favorizuje nastanak nekih drugih bolesti. Bez obzira na različite uzroke simptomi i tegobe različitih ginekoloških oboljenja mogu biti slični.

Najčešći simptomi ginekoloških oboljenja su svrab, pojačana sekrecija, neregularna krvarenja, bol i povećanje obima trbuha.

Zbog relativno oskudne simptomatologije najozbiljnijih ginekoloških oboljenja a naročito zbog dobre dostupnosti i dobrih mogućnosti dijagnostike u ranim i izlečivim stadijumima bolesti neophodne su redovne ginekološke kontrole pacijentkinja bez tegoba-sistematski pregledi kao i javljanje na pregled pri pojavi i sasvim diskretnih simptoma iako pacijentkinja može da oseća sasvim blage i neodređene tegobe koje ne remete puno opšte stanje organizma. Ovo važi za pacijentkinje svih uzrasta praktično od momenta stupanja u polne odnose pa tokom celog života pacijentkinje.

NAJČEŠĆI SIMPTOMI

SVRAB

Svrab spoljašnjih genitalija vrlo često se javlja kod higijenske zapuštenosti odnosno nedovoljne lične higijene u tom delu tela ali isto tako može biti uslovljen preterano čestom ili agresivnom higijenom kao reakcija na određene materije koje se nalaze u redstvima za higijenu ili u deterdžentima za pranje rublja, na sintetski veš ili materijal od kojih su napravljeni ulošci. Može biti simptom lokalnih inflamatrnih oboljenja spoljašnjih genitalija tipa gljivičnih i virusnih infekcija, kožnih i cvrevnih parazita, vrlo često zbog iritacije obilnom sekrecijom i udruženom upalom i sluzokože vagine i grlića materice ali i kod opštih oboljenja kao što su šećerna bolest, izraženija pothranjenost, avitaminoze, anemija, neka oboljenja jetre koja idu sa žuticom ali može biti i prvi simptom preinvazivnih ili invazivnih karcinoma kože vulve. Postoji i esencijalni pruitus kod nekih pacijentkinja kod kojih se i detaljnim pregledima isključe svi drugi poznati uzroci ovog simptoma.

POJAČANA SEKRECIJA

Najčešće uslovljena udruženom infekcijom sluzokože vagine i grlića ali može biti i znak promena na sluzokoži vagine u smislu preinvazivnih i invazivnih malignih lezija, promena na grliću kao što su ektopija i preinvazivni ili invazivni malignitet grlića materice.

NEREGULARNA KRVARENJA

Osim hormonskih poremećaja mogu biti uslovljena prisustvom bezazlenih polipa sluzokože cervikalnog kanala ili sluzokože materice, zbog prisustva mioma materice ali i jedan od prvih znakova postojanja malignih oboljenja grlića-kontaktno krvarenje ili karcinoma sluzokože materice naročito ako se javi bezbolno krvarenje u postmenopauzalnom periodu.

BOL

Najčešći razlog javljanja pacijentkinja na ginekološki pregled a prilično često poreklom od drugih sistema organa- crevni i urinarni trakt. Može biti akutni, ciklični i hronični bol u maloj karlici.

Kod nastanka akutnog bola neophodno je isključiti komplikacije trudnoće – spontani pobačaj ili vanmateričnu trudnoću, mogućnost prskanja funkcinalnih cista jajnika uz krvarenje u trb. duplju, iznenadno „uvrtanje“ mioma ili adneksalnih tumora i razvoj gnojne infekcije u maloj karlici sa stvaranjem tuboovarijalnog apscesa.

Ciklični bol je povezan sa menstrualnim ciklusom i postoje pacijentkinje koje u vreme svoje ovulacije – sredina menstrualnog ciklusa, osete slabiji ili jači bol koji traje po nekoliko sati i spontano prestaje. Bol u toku menstruacije se naziva dismenoreja.

DISMENOREJA

Dismenoreja je menstruacija praćena bolovima. Osim beznačajnih smetnji, menstruacija kod većine žena ne izaziva znatnije tegobe niti remeti njihovo opšte stanje, te su one sposobne da i tada normalno obavljaju svakodnevne aktivnosti. Ipak postoje žene kod kojih je regularna menstruacija, za sve vreme trajanja ili u pojedinim danima, praćena vrlo jakim bolovima obično u donjem delu trbuha ili krstima ali može biti i praćena poremećajem opšteg stanja organizma pa da se javljaju i glavobolja, jeza, drhtavica, mučnina, osećaj gađenja, povraćanje, dijareja a može se ispoljiti i izrazita psihička labilnost koja se manifestuje prevelikom osetljivošću, brzim i nemotivisanim promenama raspoloženja, razdažljivošću i plačljivošću. Kada se javljaju kod pacijentkinja sa sasvim urednim ginekološkim nalazom nazivaju se primarne dismenoreje i kod njih su uzrok oscilacije hormona kod žena sa niskim pragom bola i povećanom osetljivošću na određene nadražaje. Mogu se javiti tegobe u vidu oštrih grčeva par sati pre početka menstruacije koji obično prolaze sa početkom krvarenja ili mogu biti po tipu tupih dugotrajnih bolova prvih par dana ili tokom cele menstruacije. Bol se objašnjava pojačanim lučenjem prostaglandina u drugoj fazi ciklusa i zbog toga su najefikasniji lekovi nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji sprečavaju sintezu prostaglandina ili hormonski kontraceptivi koji isključuju ovulaciju, prirodne promene u sluzokoži materice i sasmim tim značajno smanjenje sinteze prostaglandina.

I uobičajene prihvatljive tegobe tokom menstruacije mogu biti pojačane kod slabih i iscrpljenih pacijentkinja bilo teškim fizičkim radom i premorom ili iscrpljenošću drugim hroničnim bolestima tipa dijabetesa, dugotrajne anemije, tuberkuloze pa se lečenje sprovodi lečenjem osnovnih bolesti i popravljanjem opšteg zdravstvenog stanja. Uzrok primarne dismenoreje može biti i nedovoljna razvijenost grlića ili njegovo suženje zbog nekih operacija na grliću kao i položaj materice u karličnoj duplji u smislu hiperfleksije ili retroverzije.

Kod sekundarnih dismenoreja uzrok bolnih menstruacija leži u patološkim promenama na ginekološkim organima u smislu tumora, zapaljenja, endometrioze ili promene položaja genitalnih organa zbog prisustva priraslica.

Hronični bol u maloj karlici može biti posledica postojanja hroničnih bolesti ginekoloških organa, organa crevnog i urinarnog trakta ali kod velikog broja pacijentkinja koje navode stalno prisutne bolove u maloj karlici se ne može pronaći organski uzrok. Tada razlog može biti vaskularnog porekla („karlična migrena“) ili je u vezi sa psihološko – emocionalnim statusom pacijentkinje.

POVEĆANJE OBIMA TRBUHA

Najčešće kod tumora jajnika koji mogu dugo vremena biti sasvim bez simptoma. Zbog relativno oskudne simptomatologije najozbiljnijih ginekoloških oboljenja a naročito zbog dobre dostupnosti i dobrih mogućnosti dijagnostike u ranim i izlečivim stadijumima bolesti neophodne su redovne kontrole kod ginekologa pacijentkinja svih uzrasta praktično od momenta stupanja u polne odnose pa tokom celog života pacijentkinje.

NAJČEŠĆA OBOLJENJA

INFEKCIJE

Najčešći razlog javljanja pacijentkinja na ginekološki pregled po potrebi, znatno češće upale organa donjeg genitalnog trakta nego gornjeg, mada upale gornjih delova genitalnog trakta mogu imati mnogo teže posledice po zdravlje i reproduktivnu sposobnost žena.

VULVITISI-infekcije kože vulve

Nepovređena koža vulve nije podložna infekciji. Mehanička, hemijska i termička oštećenja kože omogućavaju prodor infektivnih uzročnika i nastanak infekcije. Zbog toga prvenstveno treba naglasiti da je osnovni način sprečavanja nastanka infekcije održavanje pravilne higijene, izbegavanje mehaničkog oštećenja kože neadekvatnim donjim rubljem, sprečavanje uparavanja kao i hemijske iritacije kože kozmetičkim preparatima ili deterdžentima u slučaju preosetljivosti. Ovim postupcima se sprečava nastanak iritacije, oštećenja i infekcije. Relativno često do vulvitisa i kolpitisa gljivičnog porekla može doći i nakon upotrebe antibiotika koji unuštavajući patogene bakterije istovremeno uništavaju i Laktobacilus te se remeti zaštitna kiselost sredine. Prvi znaci infekcije su crvenilo, i manji otok zahvaćenog predela kože uz osećaj svraba ili slabijeg bola, ponekad prisutan osećaj pečenja. Vrlo često se javlja kombinovana infekcija sluzokože vagine i kože vulve pa se tada javlja i obilnija sekrecija. U svakom slučaju pri pojavi simptoma treba se obratiti lekaru ali prva pomoć se sastoji u umerenoj higijeni i obezbeđenju kisele sredine te je preporučljiva upotreba sapuna sa pH 5 i blagog rastvora hipermangana a nipošto široko rasprostranjena upotreba rastvora sode bikarbone. Najčešći infektivni agensi su gljivice i Trichomonas vaginalis, najčešća je kombinacija upale kože vulve i sluzokože vagine i tad je od velikog značaja istovremeno lečenje oba partnera da ne bi došlo do stalnog razmenjivanja prilikom odnosa. Česte su i virusne infekcije kože vulve uslovljene HPV virusima u vidu šiljatih bradavica kao i Herpes virusom koje se češće javljaju kod pacijentkinja koje su rano stupile u polne odnose i kod promiskuitetnih žena. Od ostalih upalnih stanja vulve relativno česta je gnojna upala Bartholini-jeve žlezde koja nastaje zbog zapušavanja izvodnog kanala i razvoja bakterijske infekcije unutar žlezde zahvaljujući povoljnim uslovima u smislu zastoja sekreta koji je dobra hranljiva podloga za razvoj bakterija. Za gnojnu upalu ove žlezde karakterističan je topao otok uz izrazitu bolnu osetljivost koja sprečava normalan hod pacijentkinje. Nakon zapušenja izvodnog kanala bez bakterijske infekcije nastaju bezbolne ciste žlezde koje se uvek mogu sekundarno inficirati i zagnojiti.

KOLPITISI-infekcije sluzokože vagine i grlića

Sluzokoža vagine i grlića materice polno zrele žene je prirodno otporna na infekciju jer postoje zaštitni prirodni faktori koji sprečavaju nastanak infekcije: to su kiselost sredine potpomognuta prisustvom Lactobacilusa, postojanje neoštećenog otpornog pločastoslojevitog epitela i odsustvo sekretornih žlezda u sluzokoži vagine. Zato se upale sluzokože vagine i grlića, vrlo često udružene, javljaju u slučaju narušavanja prirodnih zaštitnih faktora a to je period menstruacije, prisustvo šećerne bolesti ili pojava cilindričnog epitela kanala grlića van spoljašnjeg ušća grlića kada te ćelije zbog hemijske iritacije normalnom kiselom sredinom vagine dodatno luče sluz koja neutrališe pH i omogućuje bolje uslove za razvoj bakterija ili gljivica. U postmenopauzi zbog nedostatka hormona pločastoslojeviti epitel je istanjen i ne sazreva, te se i tada smanjuje otpornost zbog nedostatka glikogena površnih ćelija i smanjenja broja Döderlein-ovih bacila pa se menja zaštitna kiselost sredine. Mehaničko oštećenje zbog prisustva stranih tela u vidu pesara ili kontraceptivnih intravaginalnih i intrauterinih uložaka takođe može biti predisponirajući faktor za nastanak infekcije. Mehanička oštećenja prirodnih barijera su uvek prisutna i prilikom intervencija u ginekologiji: veštačkih prekida neželjenih trudnoća kao i nekih dijagnostičkih procedura - biopsija grlića ili vaginalne sluzokože te to uvek treba napomenuti prilikom pregleda zbog pojave simptoma. Osnovni simptom verovatne infekcije je pojačana sekrecija praćena osećajem iritacije i svraba spoljašnjih polnih organa i takve simptome, koliko god bili diskretni, ne treba tolerisati jer infekcija donjeg dela genitalnih organa može biti uzrok nastanka ozbiljnih upalnih procesa materice, jajnika i gnojne infekcije u maloj karlici koja se najčešće leči operativnim putem, uz vrlo često ozbiljne posledice u smislu steriliteta i prirslica te ih treba po svaku cenu sprečiti.

Dosta rasprostranjena infekcija je infekcija HPV virusima koja može da se manifestuje pojavom polnih bradavica na spoljašnjim polnim organima ali njihov mnogo veći značaj je što su sposobni da izmene ćelije sluzokože vagine i naročito grlića materice u smislu intraepitelnih promena i karcinoma pa se danas smatra da je karcinom grlića infektivna bolest koja se prenosi polnim putem.

Zbog svega navedenog treba se obratiti ginekologu radi adekvatne terapije - vrlo često istovremeno oba partnera uz obavezno korišćenje kondoma u toku lečenja.

UPALE ORGANA GORNJEG GENITALNOG TRAKTA uvek treba ozbiljno shvatiti i poštovati proceduru lečenja u hospitalnim uslovima uz obavezno mirovanje jer se neadekvatno lečenje može završiti sa nepopravljivim posledicama po zdravlje i reproduktivnu sposobnost žene.

NEREGULARNOSTI KRVARENJA

Redovna mesečna krvarenja koja počinju u pubertetu a prestaju u klimakterijumu nazivaju se menstruacije. Dešavaju se pod uticanjem hormona koji se luče u hipotalamusu, hipofizi i jajnicima i kod najvećeg broja žena se javljaju na 28 dana, traju 3-7 dana i srednje su obilna. U toku menstruacije žene obično izgube 50-100 ml krvi i obično su krvrenja bezbolna ili praćena lakim nelagodnostima koji su uslovljeni hormonskim uticajem na ciljna tkiva i organe. Vremenski period između 2 menstruacije naziva se menstrualni ciklus i za to vreme se dešavaju ciklične promene na jajnicima i sluzokoži materice. Najčešće menstruaciji prethodi ovulacija s tim da je postovulatorna faza ciklusa prilično konstantna i taj period traje 14 dana a period do ovulacije je nestalan i zavisi od brzine postizanja odgovarajućih nivoa hormona koji dovode do ovulacije. Ne mora svaki menstruacioni ciklus da bude ovulatoran, i kad je anovulatorni ciklus sporadična pojava tada se krvarenja obično ne razlikuju od pravih menstruacija, a znatno su češći u pubertetu i klimakterijumu.

NEREGULARNA KRVARENJA IZ GENITALIJA

Svako krvarenje mimo regularnih menstruacija treba ispitati jer mogu biti uslovljena sasvim bezazlenim oscilacijama hormona uz očuvanu reproduktivnu sposobnost ali mogu biti i simptom organskih ili funkcionalih poremećaja koje treba lečiti.

Kod ODRŽANOG menstrualnog ciklusa se mogu javiti slabija krvarenja u raznim fazama ciklusa i najčešće su uslovljena relativnim padom nekih od hormona i većom osetljivošću sluzokože endometrijuma i na te male oscilacije hormona i najčešće ne remete reproduktivnu sposobnost i ne zahtevaju nikakvo lečenje. Ali svakako treba isključiti neki ozbiljniji poremećaj i objasniti ženi da ne treba da brine. Najčešće se javljaju intermenstrualna periovulatorna krvarenja ali ima žena čija menstruacija počne ili se završava sa oskudnom tamnom sukrvicom. Promene KOLIČINE krvarenja ukoliko su sporadične samo treba konstatovati i najčešće su uslovljene promenama količine izlučenih hormona koji mogu biti pod uticajem i stresnih situacija ali ukoliko se obilna krvarenja održavaju po nekoliko meseci obavezno ih treba detaljnije ispitati i lečiti sve i ako ne postoji organski poremećaj jer ne treba dozvoliti da se razvije anemija pacijentkinje.

POREMEĆAJI RITMA KRVARENJA

Pod ovim se podrazumevaju ciklusi kraći od 21 dan i duži od 35 dana, uslovljeni su neuravnoteženim lučenjem hormona i obično se leče učestala krvarenja zbog mogućnosti nastanka anemije dok se kod produženih ciklusa interveniše samo ako uslovljavaju nemogućnost nastanka željene trudnoće. Poremećaji ritma krvarenja su znatno češći u pubertetu kada još uvek nije postignuto ustaljeno ciklično lučenje hormona, i ponekad mogu dovesti do značajnog iscrpljivanja i onako osetljivog organizma tinejdžerke i izraženije anemije i zbog toga takvo stanje ne treba dugo tolerisati u očekivanju uspostavljanja ravnoteže već se treba obratiti ginekologu radi medikamentoznog regulisanja krvarenja nakon čega se najčešće i lakše uspostavlja regularnost ciklusa.
Isto tako u klimakterijumu kada kontrolni mehanizmi popuštaju uz fiziološko iscrpljivanje jajnika dešava se da krvarenje izostane po 2-3 ciklusa a potom nastupi obilno produženo krvarenje koje može dovesti do nastanka anemije i zbog toga se treba ginekologu javiti u slučaju izstanka menstruacije oko 5-6 nedelja da bi se ustanovio razlog i da bi pravilnim lekovima i kontrolnim pregledima pacijentkinja bez značajnijih tegoba dočekala period postmenopauze. Znatno češće nego u pubertetu, u perimenopauzalnom periodu neregularnosti krvarenja mogu biti uslovljenje i organskim poremećajima na genitalnim organima – postojanje mioma materice koji mogu otežavati pravilno i istovremeno odlubljivanje sluzokože, neke cistične promene na jajnicima koje mogu poremetiti cikluse svojom hormoskom aktivnošću, ali uvek treba imati na umu i mogućnost postojanja polipolikih izraštaja sluzokože materice ili sluzokože kanala grlića koji mogu krvariti usled mehaničkog oštećenja ali i zbog maligne alteracije epitela.
Takva stanja treba detektovati što pre zbog boljih mogućnosti lečenja bolesti u ranim stadijumima. Takođe treba misliti i na preinvazivne promene na grliću kao i invazivni karcinom grlića materice – ove promene mogu biti osetljive na mehanička oštećenja prilikom odnosa.

Uvek treba imati na umu da i neke neginekološke bolesti, sistemskog karaktera kao što su koagulopatije, smanjena funkcija štitne žlezde i neke bolesti jetre mogu uticati na ritam i količinu krvarenja iz genitalija.

Osim učestalih i obilnih krvarenja u poremećaje ritma krvarenja spadaju i proređeni ciklusi u razmacima dužim od 35-40 dana i magu biti uslovljeni poremećajima različitih organa i funkcionalnih sistema. Najčešće su ta stanja praćena izostankom ovulacije što je posledica višestrukih endokrinopatija (poremećaj funkcionisanja na nekoliko hormonskih nivoa ) i najučestaliji poremećaj je sindrom policističnih jajnika-PCOS.

PCOS

Spektar hormonskih i metaboličkih nepravilnosti koji rezultiraju izostankom ovulacija i neplodnošću, neurednim krvarenjima iz materice, gojaznošću, pojačanom dlakavošću opadanjem kose i aknama. Naravno da su različite manifestacije različitog intenziteta a neke mogu i da ne budu manifestne. Bitna karakteristika ovog sindroma je i smanjena osetljivost na inzulin i povećan nivo inzulina u krvi kao luteotropnog hormona (LH). Zbog lančane povezanosti uticaja dosta različitih hormona na jajnicima se stvaraju samo mali folikuli koji daju sliku mikrocističnih jajnika ali izostaje njihovo sazrevanje i rast jednog do periovulatornog te nema ovulacije. Zbog smanjene osetljivosti tkiva na inzulin javlja se povećano lučenje inzulina koji pojačava stvaranje muških polnih hormona u jajnicima ali i u nadbubrežnoj žlezdi što dovodi do pojačane dlakavosti, akni, opadanja kose, rasporeda masnog tkiva po muškom tipu-u predelu trbuha. Kod pacijentkinja sa PCOS je promenjen i metabolizam masti te je kakarteristično povećanje triglicerida i slobodnih masnih kiselina uz promene u odnosima lipoproteina. Zbog svih hormonskih i metaboličkih poremećaja koji se javljaju, pacijentkinje sa ovim sindromom imaju povećane rizike za neke metaboličke bolesti - povišen krvni pritisak, gojaznost, šećerna bolest, anemija te je neophodno njihovo redovno praćenje i adekvatna terapija. Jako je važno naglasiti da je neophodno smanjenje tel. težine kod gojaznih pacijentkinja, umerena fizička aktivnost, prestanak pušenja i konzumiranje alkohola a uvođenje određenih lekova zavisi od aktuelnih nalaza kao i želje pacijentkinje za trudnoćom.

TUMORI

Tumor u maloj karlici podrazumeva nenormalno povećnje organa ili prisustvo nove tvorevine. Tumori u maloj karlici žene mogu nastati u svakoj životnoj dobi i biti porekla materice, jajnika, jajovoda ali i drugih organa – creva, mokraćne bešike, limfnih čvorova kao i nekih drugih tkiva – nervnog, vaskularnog i vezivnog. Po svojoj građi mogu biti cistični i solidni kao i kombinacija ove dve forme i relativno dugo mogu biti bez ili sa vrlo diskretnim, gotovo neprimetnim, znacima postojanja. Od izuzetne važnosti su anamnestički podaci o uzrastu pacijentkinje jer neke promene imaju znatno veću učestalost u određenim uzrastima, podatak o regularnosti menstrualnih krvarenja ili pojavi novonastalih promena u smislu pojačanja maljavosti, akni, podaci o ostvarivanju trudnoće ili teškoće u vezi sa tim, podaci o vremenu nastupanja puberteta ili pojavi postmenopauzalnog krvarenja. UZ pregled kao komforna i dostupna metoda prilično pouzdano može da ukaže na postojanje promene koja se dodatnim dijagnostičkim metodama može izdiferencirati u smislu porekla, te doneti odluka o ev. potrebi i načinu lečenja. S obzirom na vrlo dinamičnu aktivnost u reproduktivnom periodu, cistične promene na jajnicima su čest ultrazvučni nalaz ali znatno češće su funkcionalnog karaktera i samo adekvatnim praćenjem i iskustvom lekara se postiže optimalan tretman pacijentkinje. Na raspolaganju su različite terapijske mere kao i njihova kombinacija te se načelno terapija svodi na minimalno invazivan ali adekvatan pristup u cilju očuvanja reproduktivnog i opšteg zdravstvenog stanja pacijentkinje.

Osim funkcionalnih cisti na jajnicima koje vrlo često spontano nestaju u kratkom vremenskom periodu najčešće peristirajuće promene na jajnicima su endometriotične ciste a na materici od tumora su najčešći miomi. Svi ostali tumori u maloj karlici su dosta ređi.

Endometrioza

Endometrioza se definiše kao prisustvo endometrijalnog tkiva (sluzokože koja normalno oblaže unutrašnjost materice) na lokalitetima van materične duplje.

Na jajnicima je najčešća lokalizacija ovog abnormalnog tkiva i to u formi čokoladnih cista, ali se ono često pronalazi i po trbušnoj maramici (peritoneumu) male karlice, i znatno ređe na crevima, dijafragmi, ali i plućima, mozgu i drugim udaljenim organima. Ova bolest se javlja kod 7-10% žena reproduktivnog doba, dok kod pacijentkinja sa infertilitetom ovaj postotak iznosi po različitim studijama i do 40-50%. Pretpostavlja se da će 30-40% svih žena sa endometriozom u toku života imati problema sa ostvarivanjem trudnoće.

Postoje teži i blaži oblici ove bolesti u zavisnosti od broja, veličine i agresivnosti endometriotičnih žarišta. Tako teži oblici endometrioze koji značajno pogađaju jajnike i jajovode jasno mogu dovesti do infertiliteta ometajući prohodnost jajovoda, kao i funkciju jajnika. Sa druge strane i često se u praksi viđaju blaži oblici endometrioze, koji se najčešće slučajno nalaze prilikom pregleda ili laparoskopije, koji ne remete grublje reproduktivnu funkciju, ali se smatra da čak i ove forme mogu negativno da utiču na šansu za trudnoću putem još neistraženih mehanizama koji najverovatnije imaju imunološku osnovu. Zbog toga se endometrioza danas smatra enigmatskom bolešću.

Iako žene često nemaju nikakvih simptoma, kao ni problema sa ostvarivanjem trudnoće najčešći simptomi enedometrioze su:

  • Infertilitet
  • Dismenoroične tegobe (bolne menstruacije)
  • Obilne i neregularne menstruacije
  • Bol u maloj karlici i donjem delu leđa
  • Bolni odnosi
  • Bolno pražnjenje stolice uz često smenjivanje perioda zatvora i dijareje
  • Nadutost, mučnina, povraćanje
  • Bolno i često mokrenje

Vraćanje menstrualne krvi kroz jajovode u toku menstruacije se smatra jednim od patofizioloških objašnjenja nastanka bolesti, uz imunološku predispoziciju, iako tačan razlog nastanka nije u potpunosti jasan i poznat. Brojni dodatni faktori utiču na njenu pojavu:

  • Genetska osnova (duplira se rizik ukoliko endometriiozu ima majka ili sestra
  • Hormonski status (visok nivo estrogena, i produžena menstruacija)
  • Stenoza (suženje kanala) grlića, prethodne operacije, razni toksini i estrogeni preparati dodatno potpomažu razvoj endometrioze
  • Životni stil (pušenje i mala telesna masa smanjuju rizik od endometrioze)
  • Upotreba kontraceptiva (smanjuje rizik progresije bolesti)
  • Trudnoća i dojenje takođe smanjuju rizik od endometrioze

Na endometriozu se često posumnja pri redovnom ginekološkom pregledu, i ultrazvučni ginekološki pregled je najpreciznija dijagnostička metoda, dok se konačna dijagnoza može postaviti jedino operativno, najčešće laparoskopijom gde se ova žarišta i ciste direktno vizualizuju, i uglavnom otklone (radi patohistološke potvrde).

Tretman endometrioze podrazumeva najčešće laparoskopsku operaciju i uklanjanje ciste na jajnicima i drugih žarišta, ali za grupu žena koje imaju problema sa infertilitetom i zato leče endometriozu treba biti krajnje oprezan u izboru operacije. aime i endometrioza sama i njen operativni tretman oštećuju zdravo tkivo jajnika i dovode do smanjivanja ovarijalne rezerve, što je pogubno za uspeh vantelesne oplodnje ili drugi način ostvarivanja trudnoće. Zato se insistira da se operacije ne ponavljaju (pošto se bolest sama po sebi vraća u skoro 50% slučajeva bez obzira na operaciju) i da kad se izvode ispoštujemo sve postulate očuvanja tkiva jajnika.

Sami za sebe ili nakon operativnog tretmana postoje i drugi vidovi lečenja poput odgovarajuće hormonske terapije (najčešće upotrebom odgovarajućih kontraceptivnih tableta).

Miomi

Miomi materice predstavljaju benigne tumore mišićnog tkiva materice, i oni su najčešći benigni tumori ženskog reproduktivnog trakta.

Procenjuje se da će i preko 70% žena do 50-te godine života imati jedan ili više mioma. Ipak veoma je bitno napomenuti da većina njih nema nikakvu kliničku značajnost.

Po svojoj podeli u odnosu na lokalizaciju miomi mogu biti:

  • Submukozni (prominiraju u unutrašnjost materične šupljine)
  • Intramuralni (locirani su u debljini zida materice)
  • Subserozni (nalaze se sa spoljne strane materice, prema trbušnoj duplji)

Miomi mogu biti vrlo mali i bez ikakvih simptoma (slučajan nalaz na ultrazvučnom pregledu), ali i izuzetno veliki, promera i po nekoliko desetina cm, ispunjavajući gotovo ceo trbuh. Smatra se da miomi ne alterišu maligno, kao i da je od svih tumora mišića materice svega 1 u 2000 maligni tumor (miosarkom). Iako retko i ovo se mora razmotriti prilikom postavljanja dijagnoze i planiranja tretmana.

Miomi se dijagnostikuju redovnim ginekološkim i ultrazvučnim pregledom, ali od pomoći mogu biti i CT i MRI pregled male karlice.

Glavni simptomi mioma su:

  • Obilne i bolne menstruacije uz veći gubitak krvi i razvoj anemije
  • Bol u maloj karlici
  • Tegobe sa mokrenjem
  • Nadutost, dijareje i druge tegobe crevnog trakta
  • Infertilitet
  • Povremeno neurološki ispadi

Odluka o operativnom lečenju, kao i vrsti operacije donosi se na osnovu detaljnih pregleda i u zavisnosti od problematike koja se razlikuje od slučaja do slučaja.

Što se tiče steriliteta, savet je da se histeroskopski uklone svi submukozni miomi, dok se za ostale tipove mioma odluka o operaciji donosi na osnovu veličine, lokalizacije i drugih simptoma.

Operativni tretman intramuralnih i subseroznih mioma može biti laparoskopski ili klasičnom operacijom (pristup otvaranjem prednjeg trbušnog zida), a po stoje i drugi neoperativni vidovi lečenja, o kojima bi trebalo da se pacijent posavetuje sa lekarom te da se razmotre i ove mogućnosti.

Kontracepcija

Kontracepcija tj.sprečavanje neželjene trudnoće je najsvrsishodniji način kontrole plodnosti...

pročitajte više

Menopauza

Žene savremenog doba prosečno žive preko 70 godina što znači da gotovo trećina njihovog života pripada periodu postmenopauze...

pročitajte više

Finansiranje postupka IVF

Sopstveno finansiranje; Nacionalni program VTO; Crédit Agricole Srbija

pročitajte više

IVF

Ključ uspeha dakle leži u visokoj posvećenosti i stručnosti svih aktera tima za VTO

pročitajte više

Akcije i vesti

AKREDITACIJA SGB FERONA

pročitajte više

Kontakt

Za sve dodatne informacije možete nam se obratiti

pročitajte više