Lečenje steriliteta

Lečenje steriliteta je kompleksno, multidisciplinarno i danas veoma uspešno.

Neophodno je da se pre započinjanja bilo kakve terapijske opcije, koliko god ona jednostavna bila, sprovede kompletna dijagnostika infertilnog para.

U toku lečenja infertiliteta paru se savetuje da nastavi sa pokušajima za spontanu trudnoću, pošto je u većini situacija šansa za trudnoću, čak i u slučaju određenih problema samo smanjena, a ne odsutna, tako da će određeni procenat (oko 5%) infertilnih parova spontano zatrudneti, čak i u toku pripreme za postupak IVF.

Po kompletiranoj dijagnostici i utvrđivanju uzroka steriliteta lečenje započinjenje uklanjanjem ovih uzroka. Tako bi trebalo da se endokrinaološki leče svi eventualni poremećaji na koji naiđemo, dok se neretko u toku ispitivanja nalazi u brojni anatomski poremećaji poput anomalija materice, oboljenja jajovoda i jajnika koji se leče operativno, najčešće primenom endoskopskih procedura.

Urološko ispitivanje i lečenje takođe ponekad dovede do zadovoljavajućih rezultata i ostvarivanja spontane trudnoće.

U svakom slučaju, i kada se nađe odgovarajući uzrok steriliteta, i kada on ostane nepoznat (idiopatski sterilitet), paru se predlaže blagovremeno započinjanje sa nekom od tehnika asistirane reprodukcije (IUI, a potom i IVF) kako se pod parolom „SVE JE U REDU“ ne bi izgubilo dragoceno vreme i time dodatno smanjile šanse za uspeh čak i kad se odlučima na vantelesnu oplodnju.

Teži poremećaj spermatogeneze, proksimalna okluzija jajovoda, teži oblik endometrioze, veoma iscrpljena ovarijalna rezerva i brojni drugi poremećaji, kao i neuspeh prethodnih metoda lečenja indikacija su za upućivanje u program vantelesne oplodnje, kao metode sa najvećim uspehom.